Koliko su plaćeni sezonski radnici u Srbiji 2026
Svakog leta isto pitanje preplavi lokalne grupe i oglase: koliko se zaista zaradi na sezonskom poslu? Od berbe malina i borovnica, preko građevine, do ugostiteljstva na planinama, dnevnice su poslednjih sezona osetno porasle, najviše zbog toga što sve teže nalazi dovoljno radnika. U ovom tekstu dajemo pregled realnih zarada sezonskih radnika u Srbiji za 2026. godinu, po granama i načinu plaćanja, sa konkretnim brojkama iz aktuelnih izvora.
Koliko se prosečno zaradi na sezonskom poslu
Okvirno, sezonski radnik u Srbiji danas zaradi između 65.000 i 90.000 dinara mesečno, u zavisnosti od lokacije, vrste posla i koliko je posao fizički zahtevan, navodi Kurir Biznis. Najbolje plaćeni poslovi traže ili specijalizovano znanje (majstori u građevini) ili rad u luksuznim uslovima (ugostiteljstvo u turističkim centrima).
Da bismo videli koliko su se stvari promenile, dovoljno je pogledati unazad: još 2009. godine dnevnice na sezonskim poslovima kretale su se od 1.000 do najviše 3.000 dinara. Danas je gornja granica u berbi voća dvostruko viša, a na pojedinim poslovima i do 50–60 evra dnevno.
Berba voća, najtraženiji sezonski posao
Poljoprivreda, a pre svega berba jagodičastog voća, ubedljivo je najtraženiji sezonski posao u Srbiji. Ovde postoje dva osnovna modela plaćanja: po danu (dnevnica) ili po kilogramu nabranog ploda.
Berba malina. Dnevnica se kreće oko 5.000–6.000 dinara, dok oni koji rade po učinku dobijaju oko 100 dinara po kilogramu nabrane maline, navodi Una. Uz to ide i smeštaj, tri obroka dnevno i prevoz. Važno je ne mešati ovu zaradu sa otkupnom cenom maline (koja je 2026. oko 400 dinara po kilogramu), to je cena koju proizvođač dobija za plod, a ne plata berača.
Berba borovnica. Borovnica je sezone 2025/2026 postala jedan od najunosnijih poslova. Dnevnica je 3.000–5.000 dinara za oko 6 sati rada, a oni koji rade po kilogramu dobijaju 400 dinara/kg, iskusni berač nabere i do 50 kilograma dnevno, piše Kurir. Radi se najčešće od 7 do 13 časova (ili od ranog jutra zbog vrućine), uz obezbeđen prevoz i 2–3 slobodna dana nedeljno, prenose Lokalne novine. Na mesečnom nivou to dođe 50.000 do 90.000 dinara, pri čemu se isplata vrši svaki dan, navodi oglas sa Pijace.com.
Ostalo voće. Za branje breskve i jabuke plaća se i do 500 dinara po kilogramu, dok se za trešnje i šljive dnevnica kreće oko 3.000 dinara.
Razlike po regionima i granama
Zarade dosta variraju od kraja do kraja i od posla do posla. Pregled Kamatice lepo ilustruje raspon:
| Posao / grana | Region | Zarada |
|---|---|---|
| Branje voća i povrća | Šabac (Mačva) | 300–500 din/sat |
| Berba trešanja | Subotica | 3.000 din/dan |
| Branje šljiva | Šumadija | 2.000–4.000 din/dan |
| Berba malina | Arilje, Ivanjica | 3.200–4.000 din/dan |
| Sezonske radnice (povrće) | Vojvodina | 350–400 din/sat |
| Vozač kombajna | Vojvodina | ~50 evra/dan |
| Najteži fizički poslovi | Niš | do 5.000 din/dan |
| Fizički radnici / majstori | Zaječar | 25–30 / 50–60 evra/dan |
U građevini dnevnica je u proseku oko 50 evra, dok majstori, zidari, keramičari, tesari, u sezoni dostižu i 60 do 90 evra dnevno. U ugostiteljstvu u turističkim centrima konobari i barmeni imaju dnevnice od 40 do 80 evra, uz napojnice koje znatno podižu ukupnu zaradu, prema pregledu najplaćenijih sezonskih poslova Blica.
Rad preko zadruge, koliko i kako
Deo sezonskih radnika angažuje se preko omladinskih i sezonskih zadruga, gde su cene rada definisane cenovnikom. Za primer, cenovnik jedne zadruge navodi neto satnice od 450 dinara (lakši fizički poslovi) do 630 dinara (visoka stručna sprema), dnevnicu od 4.800 dinara za jednodnevne poslove i 6.000 dinara za dnevnicu u građevinarstvu. Prednost ovog modela je što je radnik prijavljen i zdravstveno osiguran, a poslodavac iznad neto iznosa plaća i pripadajuće doprinose.
Kod berbe voća sve više se koristi i pojednostavljeni sistem sezonskog rada u poljoprivredi, radnik se prijavljuje elektronski, poslodavac uplaćuje doprinose, a pritom se ne gube prava poput evidencije na birou. Pitanje da li berači uopšte moraju biti prijavljeni jedno je od najčešćih pred svaku sezonu, na šta podseća i Blic.
Zašto dnevnice rastu
Glavni razlog rasta dnevnica nije inflacija, već manjak radne snage. Voćari već godinama upozoravaju da je sve teže pronaći berače: mladi izbegavaju fizički rad, a deo radnika odlazi na sezonu u inostranstvo gde su zarade veće. Zato proizvođači podižu dnevnice i do 50–60 evra, a pojedini čak uvoze radnike iz inostranstva da bi stigli da obave berbu, izveštavaju NIN i Blic. Kratko rečeno: ko želi da radi, posla ima napretek.
Šta ovo znači za baštovane
Baštovanstvo i održavanje zelenila spadaju u istu porodicu sezonskih poslova, potražnja skače u proleće i leto, a dobra organizacija i sopstveni alat direktno podižu zaradu. Za razliku od berbe, gde se najčešće radi za fiksnu dnevnicu kod jednog poslodavca, baštovan može da opslužuje više klijenata i sam formira cenu po dolasku ili po satu. Koliko se konkretno naplaćuju baštovanske usluge pogledajte u tekstu Koliko košta baštovan na sat u Srbiji.
Ako se bavite održavanjem dvorišta i bašti, ili tek razmišljate da od toga napravite sezonski posao, prijavite svoj profil na bastovan.online i povežite se sa klijentima u svom gradu, bez posrednika i bez provizije.
Napomena: navedeni iznosi su okvirni i prikupljeni iz medijskih izvora objavljenih u periodu 2022–2026. Dnevnice se razlikuju po regionu, poslodavcu, učinku i tekućoj sezoni.