Smrdibube: kako ih se rešiti u bašti i u kući
Smrdibuba se ne može potpuno istrebiti, ali se njen broj u kući i šteta u bašti mogu svesti na podnošljivu meru. U kući je ključ u zaptivanju otvora, komarnicima i usisivaču, a u bašti u ručnom sakupljanju, mrežama i redovnom pregledu biljaka, dok su insekticidi poslednja opcija. U nastavku objašnjavamo odakle toliko smrdibuba, šta rade paradajzu, paprici i malinama i šta zaista pomaže.
Zašto smrdibuba ima sve više
Kod nas se pod imenom smrdibuba najčešće misle dve vrste:
- Mramorasta (braon) smrdibuba, Halyomorpha halys, sivosmeđa, dugačka okvirno 1,5 do 2 cm, sa svetlim prugama na pipcima i ivici tela. To je ona koja u jesen masovno ulazi u stanove.
- Zelena smrdibuba ili zelena povrtna stenica, Nezara viridula, jarko zelena, najpoznatija kao štetočina paradajza i paprike.
Mramorasta smrdibuba je invazivna vrsta iz istočne Azije (Kina, Japan, Koreja). U Srbiji je prvi put zabeležena u oktobru 2015. godine na graničnom prelazu Vatin kod Vršca, a već sledeće godine proširila se kroz južni Banat, kako navodi Poljosfera. Veruje se da je stigla skrivena u teretu i vozilima. Kod nas nema prirodnih neprijatelja koji bi je držali pod kontrolom, jede stotine biljnih vrsta i ima dve generacije godišnje, pa se broj iz godine u godinu povećavao.
Zašto u jesen ulaze u kuće
Odrasle mramoraste smrdibube prezimljavaju kao odrasli insekti. Kada krajem leta i u septembru zahladi, traže suvo i zaštićeno mesto: pukotine u fasadi, prostor iza roletni, tavane, šupe, terase i, naravno, stanove. Upravo zato ih krajem septembra i u oktobru viđate na prozorima i zavesama. Po Mondu, koji prenosi reči ekološkinje Jelene Šeat, ulaze kroz prozore, balkone, tavane i ostave i tu čekaju proleće.
Dobra vest je da je smrdibuba za ljude bezopasna: ne ujeda, ne prenosi bolesti i ne jede namirnice ni nameštaj. Kod osetljivih osoba velik broj insekata u prostoriji može izazvati alergijsku reakciju (Poljosfera). Najveći problem je miris koji ispuštaju kada su uznemirene.
Kako sprečiti da uđu u kuću
Najlakše je ne pustiti ih unutra. Počnite krajem avgusta i početkom septembra, pre nego što krene masovno useljavanje:
- Komarnici na svim prozorima i balkonskim vratima, bez pocepanih delova i procepa na ivicama.
- Zaptivanje otvora: silikonom ili zaptivnom trakom zatvorite pukotine oko štokova, kutija za roletne, prolaza za kablove i cevi klime.
- Mrežica na ventilacione otvore i otvore na tavanu.
- Zatvorite roletne i proverite prostor iza njih, tamo se često skupljaju u grupama.
- Pre unošenja veša, cveća u saksijama i drva za ogrev protresite ih napolju.
Kako ih bezbedno ukloniti iz stana
- Ne gnječite ih. Zgnječena smrdibuba ispušta najjači miris, a on se dugo zadržava na tkanini i zavesama.
- Usisivač je najbrži način za veći broj. Najbolje je koristiti stari usisivač ili nastavak sa najlonskom čarapom navučenom preko cevi i gumicom, pa sadržaj odmah istresti u kesu, vezati je i baciti. U kesi sa prašinom miris ume da ostane danima.
- Tegla sa sapunicom: pojedinačne insekte gurnite u teglu sa vodom i malo deterdženta. Sapun razbija površinski napon pa se udave. Mondo navodi i varijantu sa posudom sapunice ispod lampe preko noći.
- Papirna maramica ili kesa: nežno ih uhvatite i izbacite napolje, ali tada su sutradan verovatno opet na prozoru.
Ne prskajte insekticide po stanu. Stručnjaci ih ne preporučuju u zatvorenom prostoru (Poljosfera), a mrtve bube ostaju po pukotinama i privlače druge štetočine.
Kakvu štetu prave u bašti
Smrdibube imaju usni aparat za bodenje i sisanje. Ubodu plod, ubrizgaju pljuvačku sa enzimima i sisaju sok. Na mestu uboda nastaju sitne bledunjave tačke, a zatim mrlje, udubljenja i plutasto tkivo gorkog ukusa. Prema Galenika Fitofarmaciji, takve jabuke nisu za prodaju ni za preradu. Na nekim sortama jabuke zabeleženi su gubici veći od 30% (Agromedia).
Smrdibube na paradajzu i paprici
Ovde je glavni krivac najčešće zelena smrdibuba, ali i mramorasta rado napada ove biljke. Plodovi paradajza dobijaju žućkaste i bledozelene mrlje koje ne pocrvene, meso ispod njih je tvrdo i belo, a paprika dobija udubljene, deformisane delove. Po AgroSmartu, napad je najjači u fazi sazrevanja plodova. Jaja zelene smrdibube se nalaze u gomilicama na naličju listova, prvo su bela, a kasnije dobijaju crvenkastu nijansu.
Smrdibube na malinama i lešniku
Maline su posebno ugrožene u jesen, jer jesenje (remontantne) sorte sazrevaju baš kada je smrdibuba najbrojnija. Poljoprivredna stručna služba Vojvodine, preko AgroSmarta, kao najrizičnije kulture u avgustu navodi kasne breskve, nektarine i šljive, vinovu lozu, lešnik i jesenju malinu. Na malini su ubodene bobice deformisane, a ponekad ostaje i neprijatan ukus. Lešnik je jedna od omiljenih biljaka ove vrste: ubodeno jezgro se suši, smežura ili ostaje prazno. Prema naučnom radu o Srbiji, od 2020. se beleži umerena do velika šteta naročito na lešniku, jabuci, trešnji, breskvi i kruški.
Kako se rešiti smrdibuba u bašti
Redovan pregled i ručno sakupljanje
U maloj bašti ovo je najefikasnija mera. Rano ujutru, dok su hladne i trome, stresite ih sa biljke u posudu sa sapunicom. Pregledajte i naličje listova i uništite gomilice jaja, time sprečavate celu novu generaciju. Na manjim površinama pod povrćem ručno sakupljanje i lepljive klopke preporučuje i AgroSmart.
Zamke
Feromonske zamke (piramidalne ili lepljive) privlače mramorastu smrdibubu. U Srbiji se piramidalne zamke koriste pre svega za praćenje brojnosti (Agromedia). Zamku postavite nekoliko metara od biljaka koje štitite, a ne usred leje, jer inače privlači bube baš tamo gde ne želite. Sama zamka neće očistiti baštu, ali pokazuje kada je vreme za pojačan pregled.
Mreže
- Mreže protiv insekata preko leja i malih voćki fizički sprečavaju pristup. Postavite ih posle oprašivanja, kod plodovitog povrća i voća kome treba oprašivanje.
- U voćnjacima se kao značajna zaštita pokazao sistem “kavez”, odnosno protivgradna mreža zatvorena sa svih strana (Galenika Fitofarmacija).
Smrdibube u plasteniku
Plastenik je smrdibubama idealan: toplo je, ima dosta sočnih plodova, a u jesen služi i kao sklonište. Ventilacione otvore i vrata zaštitite mrežom protiv insekata, redovno pregledajte biljke i sakupljajte jaja i larve. Uklonite i biljne ostatke i korov oko plastenika, jer tu nalaze zaklon. Za paradajz i papriku u zaštićenom prostoru registrovan je insekticid na bazi deltametrina sa karencom od 3 dana, kako navodi AgroSmart.
Prirodni neprijatelji: samurajska osa
Najveća nada u borbi protiv mramoraste smrdibube je samurajska osa (Trissolcus japonicus), sićušna osica iz Azije koja polaže jaja u jaja smrdibube i tako ih uništava. U Srbiji je prvi put zabeležena u Novom Sadu 2022. godine, zajedno sa srodnom vrstom Trissolcus mitsukurii (Konjević i saradnici, 2024). Nije namerno puštena, već je sama stigla, a autori ocenjuju da je njeno širenje tek u ranoj fazi. Za baštu to znači: ne prskajte bez potrebe, jer insekticidi uništavaju i ove korisne osice, bubamare i ptice koje jedu smrdibube.
Insekticidi, oprezno i kao poslednja mera
Za suzbijanje smrdibube u voćarstvu i povrtarstvu najčešće se koriste piretroidi, na primer preparati na bazi deltametrina i lambda-cihalotrina, a za organsku proizvodnju postoje preparati na bazi azadiraktina (ulje nima). Imajte na umu:
- Smrdibube su pokretne i stalno doleću sa strane, pa jedno prskanje retko rešava problem.
- Piretroidi su opasni za pčele i korisne insekte, prskajte kada biljka ne cveta i uveče.
- Pročitajte uputstvo, proverite da li je preparat registrovan za vašu kulturu i obavezno poštujte karencu, naročito ako berba već traje, na šta upozorava i PIS Vojvodine.
Ako imate veći voćnjak ili zasad maline, posavetujte se sa lokalnom poljoprivrednom stručnom službom o roku i izboru preparata.
Mitovi i domaći trikovi koji ne rade
- “Prskanje sirćetom, belim lukom ili sodom bikarbonom tera smrdibube.” Ovakvi rastvori se često preporučuju, ali nema pouzdanih dokaza da štite baštu. U najboljem slučaju deluju samo na insekte koje direktno pogodite, a sirće može da ošteti listove.
- “Aromatično bilje (bosiljak, lavanda, nana) drži ih podalje.” Lepo je imati ih u bašti, ali smrdibuba koja jede stotine biljnih vrsta neće zaobići paradajz zbog bosiljka pored njega.
- “Kad zgaziš jednu, dolaze druge.” Miris jeste signal za uzbunu drugim smrdibubama, ali ih ne privlači masovno. Gnječenje je loše pre svega zbog smrada.
- “Razmnožavaju se u stanu preko zime.” Smrdibube u kući samo prezimljavaju, najčešće ne polažu jaja u stanu. Ako ih ima puno u proleće, to su iste bube koje su ušle u jesen.
- “Sprej za insekte u stanu rešava problem.” Samo privremeno, a udišete otrov. Zaptivanje i usisivač su i jeftiniji i zdraviji.
Rezime: šta radi, a šta ne
| Mera | Gde | Koliko pomaže |
|---|---|---|
| Komarnici i zaptivanje otvora | Kuća | Najviše, sprečava ulazak |
| Usisivač, tegla sa sapunicom | Kuća | Dobro za insekte koji su već ušli |
| Insekticid u stanu | Kuća | Ne preporučuje se |
| Ručno sakupljanje i uništavanje jaja | Bašta, plastenik | Vrlo dobro na malim površinama |
| Mreže protiv insekata, sistem “kavez” | Bašta, plastenik, voćnjak | Vrlo dobro, fizička barijera |
| Feromonske zamke | Bašta, voćnjak | Za praćenje, ne za potpuno čišćenje |
| Samurajska osa i drugi prirodni neprijatelji | Bašta, voćnjak | Dugoročno, čuvajte ih izbegavanjem prskanja |
| Piretroidi, azadiraktin | Voćnjak, povrtnjak | Kratkotrajno, uz karencu i oprez zbog pčela |
| Sirće, beli luk, soda bikarbona | Bašta | Slabo ili nikako |
Povezani saveti
- Jesenje raščišćavanje biljnih ostataka smanjuje broj skrovišta za zimu, pogledajte pripremu bašte za jesen.
- Zakorovljene ivice bašte su zaklon za smrdibube i druge štetočine, više u tekstu o najčešćem korovu i kako ga suzbiti.
- Za zimu ostavljajte samo zdrave plodove bez uboda i mrlja, kako objašnjavamo u vodiču kako sačuvati jabuke, kruške i grožđe za zimu.
Nemate vremena da redovno pregledate baštu, postavljate mreže i čistite biljne ostatke? Nađite baštovana u svom gradu koji će to uraditi umesto vas.