Zimsko prskanje voćaka i vinove loze: kada i čime

Zimsko prskanje voćaka i vinove loze radi se dva puta: prvi put u kasnu jesen, posle opadanja lišća, a drugi put krajem zime, pre kretanja pupoljaka. Prska se po suvom i tihom vremenu, na temperaturi iznad oko 5°C, bez mraza i bez vetra, a najčešće se koriste bakarni preparati, kojima se po potrebi dodaje mineralno ulje protiv jaja štetočina. Ovo “plavo prskanje” je najjeftinija mera zaštite u celoj godini, jer smanjuje zarazu pre nego što bolesti uopšte krenu.

U nastavku je sve po redu: zašto se prska zimi, kada tačno, čime, kako se radi i šta je posebno za breskvu, kajsiju, lesku, šljivu, jabuku i vinovu lozu.

Zašto se voćke prskaju zimi

Mnogi uzročnici bolesti i štetočine ne nestaju sa lišćem. Oni prezimljuju na kori, u pukotinama, u rašljama grana i ispod ljuspica pupoljaka, i čekaju proleće. Zimsko prskanje ih pogađa dok miruju i dok ih ne štiti lisna masa.

Prema savetodavcu Poljoprivredne stručne službe Subotica, bakarnim preparatima se na ovaj način suzbija ceo niz bolesti:

kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans);
šupljikavost lista koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum);
rogač šljive (Taphrina pruni);
bakterijski rak koštičavog voća (Pseudomonas spp.);
čađava krastavost jabuke i kruške (Venturia spp.), čiji uzročnici prezimljuju na kori i opalom lišću;
crna pegavost vinove loze (Phomopsis viticola);
bakterioze oraha i leske (Xanthomonas spp.), koje prave rak rane na granama.

Uz bakar se dodaje mineralno ulje kada treba suzbiti i štetočine koje prezime na kori, kao što su jaja crvenog voćnog pauka i zimska jaja lisnih vaši. Zimsko prskanje ne zamenjuje zaštitu tokom sezone, ali je čini lakšom, jer ulazite u proleće sa manje zaraze.

Kada se radi zimsko prskanje

Prvo prskanje: kasna jesen, posle opadanja lišća

Prvo prskanje se radi kada opadne veći deo lišća, u Srbiji najčešće od kraja oktobra do početka decembra, zavisno od kraja i godine. Svaki list za sobom ostavlja ožiljak, sitnu ranu kroz koju bakterije i gljive lako ulaze u granu. Prskanje u tom trenutku “zatvara” te rane. Agronews navodi da se jesenje plavo prskanje može uraditi već kada biljka počne da odbacuje list, ili posle potpunog opadanja lišća, po stabilnom vremenu bez vetra.

Ovo prskanje je posebno važno za breskvu, kajsiju, lesku i orah, kod kojih bakterije i kovrdžavost prave najveće štete.

Drugo prskanje: kraj zime, pre kretanja pupoljaka

Drugo prskanje radi se krajem februara i u martu, kada pupoljci počnu da bubre, ali pre nego što se otvore. U praksi se često radi odmah posle zimske rezidbe, pa se istovremeno štite i rane od orezivanja. Ovo je glavni termin za mineralna ulja, jer su tada jaja štetočina najosetljivija.

Važno je ne zakasniti. Bakarni preparati na otvorenim pupoljcima i mladom lišću mogu da izazovu ožegotine (fitotoksičnost), pa se posle otvaranja pupoljaka prelazi na preparate i doze namenjene vegetaciji, prema etiketi.

Ako stignete samo jednom

PSS Subotica preporučuje prskanje u jesen posle opadanja lišća, ili dva puta tokom zime, a najkasnije do početka vegetacije. Ako možete samo jednom, birajte prema voćki:

breskva i kajsija: oba termina su važna, ali ako baš morate da birate, ne propuštajte prolećni tretman u bubrenju pupoljaka kod breskve;
šljiva, jabuka, kruška, vinova loza: kraj zime, pre kretanja, sa bakrom i uljem;
leska i orah: jesen posle berbe i opadanja lišća.

Na kojoj temperaturi i po kakvom vremenu

Vreme je za zimsko prskanje skoro važnije od preparata. Okvirna pravila:

Temperatura iznad oko 5°C, a bolje i više, tokom prskanja i nekoliko sati posle. Za uljane preparate posebno pazite da ne sledi mraz iste noći, jer ulje na smrznutoj kori i pupoljcima može da ošteti biljku.
Bez mraza i bez smrznute kore. Ne prska se ujutro posle mrazne noći, dok se drvo nije otopilo i osušilo.
Bez vetra. Vetar odnosi kapi, prskanje je neravnomerno i rastvor odlazi na susedne parcele, bunare i baštu.
Suve grane i bez kiše bar nekoliko sati posle prskanja, da se preparat zalepi za koru.
Sredina dana je najbolja, kada je najtoplije i kada se grane osuše od rose.

Zimi takvih dana nema mnogo, pa pratite prognozu i iskoristite prvi topli, tihi period posle opadanja lišća i prvi takav period krajem februara.

Čime se prska: preparati po aktivnoj materiji

U Srbiji se smeju koristiti samo sredstva za zaštitu bilja registrovana u Srbiji, i to za kulturu i namenu navedenu na etiketi. Spisak registrovanih sredstava vodi Uprava za zaštitu bilja. U ovom tekstu ne navodimo doze, jer se razlikuju od preparata do preparata. Doza, koncentracija i način pripreme čitaju se sa etikete konkretnog proizvoda koji kupite.

Bakarni preparati

To je osnova “plavog prskanja”. Najčešće aktivne materije su:

bakar-oksihlorid,
bakar-hidroksid,
bakar-sulfat (u obliku bordovske čorbe ili gotovih preparata),
bakar-oksid.

Bakar deluje kontaktno i preventivno: stvara zaštitni sloj na kori i pupoljcima i sprečava klijanje spora i ulazak bakterija. Ne leči ono što je već ušlo u drvo, zato je važno da se prska na vreme.

Uljani preparati (mineralna ulja)

Mineralna, odnosno parafinska ulja deluju fizički: prekrivaju jaja i prezimljujuće oblike štetočina tankim slojem i guše ih. Koriste se protiv:

jaja crvenog voćnog pauka,
zimskih jaja lisnih vaši,
štitastih vaši,
jaja pojedinih savijača.

Na tržištu postoje i gotove kombinacije ulja i bakra (u narodu “plavo ulje”), kao i ulja koja se mešaju sa bakarnim preparatom u rezervoaru. Pre mešanja dva preparata proverite na etiketi da li su kompatibilni i kojim redom se sipaju.

Ulja se najčešće koriste u drugom prskanju, krajem zime, i važe za njih strožija pravila o temperaturi: toplo vreme i bez mraza posle tretmana.

Kreč-sumporna čorba

Kreč-sumporna čorba (kalcijum-polisulfid) je stari preparat za zimsko prskanje, sa delovanjem i na bolesti i na neke štetočine, pre svega štitaste vaši i grinje. Ima jak miris po pokvarenim jajima, nagriza metal i iritira kožu i oči, pa traži punu zaštitnu opremu i temeljno pranje prskalice.

Ako je koristite, birajte gotov registrovan preparat umesto domaće izrade i pratite etiketu. Ne mešajte je sa uljima i bakarnim preparatima ako etiketa to izričito ne dozvoljava.

Zimsko prskanje po vrstama voća

Zimsko prskanje breskve

Breskva je voćka kojoj je zimsko prskanje najpotrebnije, zbog kovrdžavosti lista. Kada se bolest primeti u proleće, kao zadebljalo, crvenkasto i naborano lišće, prskanje je već zakasnilo. Gljiva prezimljuje ispod ljuspica pupoljaka i zarazi list u trenutku kada se pupoljak otvara.

Jesen: bakarni preparat posle opadanja lišća.
Kraj zime: bakar u fazi bubrenja pupoljaka, pre otvaranja. Ovo je najvažniji tretman protiv kovrdžavosti.
Isti tretmani smanjuju i šupljikavost lista i bakterijski rak.

Zimsko prskanje kajsije

Kajsija često strada od bakterijskog raka i iznenadnog sušenja grana, uz šupljikavost lista i moniliju. Bakterije ulaze kroz ožiljke od lišća i rane, pa je za kajsiju jesenje prskanje posle opadanja lišća posebno važno, a drugo se radi krajem zime pre kretanja.

Kajsija rano kreće i rano cveta, pa sa drugim prskanjem ne čekajte kraj marta. Pratite pupoljke, ne kalendar. Takođe, kajsiju orezujte po suvom vremenu i rane posle rezidbe zaštitite, kako smo opisali u vodiču Orezivanje voćaka, kada, kako i zašto.

Zimsko prskanje šljive

Kod šljive se zimskim prskanjem smanjuju rogač šljive, šupljikavost lista i bakterijski rak. Ako ste prethodne sezone imali mnogo štitastih vaši ili crvenog pauka, drugom prskanju krajem zime dodajte mineralno ulje.

Zimsko prskanje jabuke i kruške

Kod jabučastog voća bakar smanjuje infektivni potencijal čađave krastavosti. Prema PSS Subotica, bakarni preparati se kod jabuke i kruške mogu primenjivati od mirovanja do faze “mišjih ušiju”, kada iz pupoljka izviri prvo lišće. Ulje dodajte ako je bilo crvenog pauka, vaši ili štitastih vaši.

Dobra dopuna prskanju je uklanjanje opalog lišća i mumificiranih plodova, jer u njima prezimljuju krastavost i monilija.

Zimsko prskanje lijeske (leske)

Leska je kod nas sve češća u voćnjacima, a najveći problem su bakterioze (Xanthomonas), koje prave rak rane i suše grane. Bakar se kod leske, kao i kod oraha, koristi u jesen posle berbe i opadanja lišća i pred kretanje vegetacije.

Leska cveta vrlo rano, često već u januaru i februaru, a njene rese su među prvim izvorima polena za pčele. Zato drugo prskanje planirajte za tihi i topao dan, ne prskajte rese u punom cvetanju dok pčele lete i pratite uputstva sa etikete o zaštiti pčela.

Zimsko prskanje vinove loze

Kod vinove loze zimsko prskanje bakrom radi se u fazi mirovanja, pre svega protiv crne pegavosti (Phomopsis), a ulje se dodaje ako je u vinogradu bilo grinja. Uobičajen raspored:

jesen, kada opadne veći deo lišća, da se zaštite ožiljci;
kraj zime, posle rezidbe, a pre nego što pupoljci krenu i počnu da “vunaju”.

Rezidba i prskanje idu jedno za drugim, pa ako tek učite da orezujete lozu, pogledajte vodič Rezidba vinove loze za početnike.

Kako se pravilno prska

Zimsko prskanje vredi samo ako je temeljno. Uzročnici su u pukotinama kore, rašljama i ispod ljuspica, pa voćku treba “okupati” sa svih strana.

Prvo orežite, pa prskajte, kada je to moguće. Manje drva, manje rastvora i bolja pokrivenost.
Uklonite mumificirane plodove i grane sa rak ranama pre prskanja.
Prskajte do slivanja: deblo, sve grane, rašlje i pupoljci, sa svih strana.
Rastvor pravite neposredno pre prskanja i potrošite ga isti dan.
Ne povećavajte dozu “za svaki slučaj”. Jači rastvor ne daje bolju zaštitu, a može da ošteti pupoljke.
Isperite prskalicu odmah posle rada, posebno posle bakra, ulja i kreč-sumpora.

Isto vreme posle opadanja lišća koristi se i za đubrenje, pa je praktično da oba posla uklopite u isti period. Detalje o tome pročitajte u tekstu Đubrenje u jesen: voćke, vinograd, maline i travnjak.

Bezbednost: oprema, pčele i voda

Zimi niko ne bere plodove, pa karenca (vreme od prskanja do berbe) ovde praktično nije bitna. To ne znači da je zimsko prskanje bezopasno.

Zaštitna oprema: rukavice otporne na hemikalije, zaštitne naočare ili vizir, maska za prskanje i odeća dugih rukava. Kreč-sumpor i ulja posebno iritiraju kožu i oči.
Ne jedite, ne pijte i ne pušite tokom rada. Posle prskanja operite ruke i lice.
Pčele: većina voćaka zimi nema cvet, ali na toplim danima pčele izleću, a leska i rani korovi mogu da cvetaju. Ne prskajte cvetne biljke i ne dozvolite da rastvor pada na cvetni podrast.
Voda: ne pripremajte rastvor i ne perite prskalicu pored bunara, potoka ili kanala. Ostatak rastvora ne izlivajte u kanalizaciju ni u vodotok.
Ambalaža: praznu ambalažu isperite tri puta, vodu od ispiranja sipajte u prskalicu, a ambalažu ne koristite za druge namene.
Deca i kućni ljubimci da ne ulaze u voćnjak dok se grane ne osuše.
Komšije: u gusto naseljenim delovima obavestite komšije i prskajte samo kada nema vetra.

Česte greške

Prskanje po mrazu ili kada se mraz očekuje iste noći, posebno sa uljima.
Prskanje po vetru, kada pola rastvora završi kod komšije.
Zakasnelo prskanje, kada su pupoljci već otvoreni, pa bakar ožeže mlado lišće.
Breskva bez prskanja u bubrenju, a onda iznenađenje kovrdžavošću u aprilu.
Površno prskanje, samo spolja, bez rašlji i unutrašnjosti krošnje.
Doze “od oka” i preparati koji nisu registrovani za tu voćku.
Mešanje preparata bez provere kompatibilnosti na etiketi.

Najčešća pitanja

Da li je dovoljno samo jedno prskanje? Za većinu voćaka bolje je dva puta, ali i jedno dobro prskanje krajem zime, pre kretanja pupoljaka, mnogo znači. Kod breskve, kajsije i leske ne preskačite jesenji tretman.

Može li se prskati u januaru? Može, ako je dan topao, suv i bez vetra, a voćka u mirovanju. Problem je samo što takvih dana u januaru ima malo, pa se najčešće prska u novembru i u drugoj polovini februara.

Da li zimsko prskanje zamenjuje prskanje tokom sezone? Ne. Smanjuje početnu zarazu, ali u proleće i leto zaštita se nastavlja prema bolestima i vremenu.

Da li je plavo prskanje štetno za voćku? Ne, ako se radi u mirovanju i po etiketi. Štetno je kada se bakar nanese na otvoreno lišće ili u previsokoj dozi.

Rezime

Voćka	Glavni problem	Jesen	Kraj zime
Breskva	kovrdžavost lista, šupljikavost, bakterijski rak	bakar	bakar u bubrenju pupoljaka (najvažnije)
Kajsija	bakterijski rak, šupljikavost	bakar (važno)	bakar, rano jer rano kreće
Šljiva	rogač, šupljikavost, štitaste vaši	bakar	bakar + ulje po potrebi
Jabuka, kruška	čađava krastavost, crveni pauk, vaši	po potrebi	bakar + ulje, do “mišjih ušiju”
Leska, orah	bakterioze (Xanthomonas)	bakar posle berbe (važno)	bakar pred kretanje, pazite na pčele
Vinova loza	crna pegavost (Phomopsis), grinje	bakar posle opadanja lišća	bakar + ulje posle rezidbe

Povezani tekstovi

Pre prolećnog prskanja ide rezidba: Orezivanje voćaka, kada, kako i zašto.
Rezidba u vinogradu korak po korak: Rezidba vinove loze za početnike.
Posle opadanja lišća i đubrenje: Đubrenje u jesen: voćke, vinograd, maline i travnjak.
Ako ne stignete sami: Koliko košta orezivanje voćaka i drveća.

Zimsko prskanje traži pravi dan, dobru prskalicu i nekoliko sati rada u hladnom voćnjaku. Ako nemate vremena ili opreme, pronađite baštovana u svom gradu koji će orezati voćke i odraditi plavo prskanje u pravom terminu.