Rezidba vinove loze za početnike, kada i kako orezati lozu

Rezidba vinove loze radi se u periodu mirovanja, a najbolje krajem zime, od druge polovine februara do sredine marta, po suvom danu i bez jakog mraza. Osnovno pravilo za početnike glasi: loza rađa na mladarima koji krenu iz prošlogodišnjih zrelih lastara, pa se svake godine ukloni većina prošlogodišnjeg prirasta, često i 80 do 90%, a ostavi se samo nekoliko kratkih kondira sa po 2 okca i, po potrebi, jedan ili dva duža luka. Ko se ovoga plaši i reže previše blago, dobije gustu, zapuštenu lozu sa mnogo sitnih grozdova.

U nastavku objašnjavamo osnovne pojmove, rezidbu mlade loze po godinama, rezidbu rodne loze i loze na pergoli, alat i najčešće greške.

Kada se reže vinova loza

Loza se može rezati tokom celog mirovanja, od opadanja lišća u jesen do bubrenja okaca u proleće. U praksi, za lozu u dvorištu, najbolji termin je kraj zime.

Kraj zime je najsigurniji. Tada se već vidi koji su lastari izmrzli posle zime, pa znate šta da ostavite. Hrvatski Novi list, u kalendaru radova u vinogradu, savetuje malim vinogradarima da rezidbu počnu krajem februara ili početkom marta i, u prosečnoj godini, završe do 15. marta.
Rana rezidba ubrzava kretanje. Isti izvor navodi da rezidba u decembru ubrzava kretanje okaca za 3 do 6 dana. To zvuči korisno, ali ranije kretanje znači i veći rizik od poznih prolećnih mrazeva.
Izbegavajte jak mraz. Smrznuta rozgva (jednogodišnji lastar) je krta, puca pod makazama, a rane se teže zatvaraju. Radite kad je dan iznad nule ili oko nule, nikako na ciči zimi.
Ne radite po kiši i magli, jer vlaga i sveže rane pogoduju bolestima.

Jesenja ili prolećna rezidba?

Jesenja rezidba se za lozu u dvorištu ne preporučuje. Ako orežete lozu u novembru na 2 okca, a zima bude oštra i ta okca izmrznu, ostali ste bez roda. Kada režete krajem zime, uvek ostavljate živa i zdrava okca. U velikim vinogradima se ponekad u jesen radi takozvana predrezidba (grubo skraćivanje dugih lastara), da bi se zimi brže završio posao, ali konačan rez i tamo ostaje za kraj zime.

Kasna rezidba, u aprilu, kada loza već “plače”, nije katastrofa, ali nije ni dobra. Loza tada gubi sok kroz rane, a okca koja su već nabubrila lako se oštete pri radu. Ako ste zakasnili, režite što pre i pazite na krenula okca.

Osnovni pojmovi koje morate znati

Pre nego što uzmete makaze, morate da razlikujete delove čokota. Bez toga je svaki savet o rezidbi nerazumljiv.

Čokot je cela biljka loze, od korena do vrhova lastara.
Stablo (deblo) je višegodišnji, stari deo, obično sa ispucalom korom.
Krak (rameni deo) je višegodišnja grana koja izlazi iz stabla i nosi rodne elemente. Na pergoli su to dugi krakovi koji idu duž konstrukcije.
Lastar je mladi zeleni izdanak koji raste tokom leta. Na njemu se razvijaju lišće, vitice i grozdovi.
Zreli lastar (rozgva) je lastar koji je do jeseni odrveneo i postao smeđ. To je jednogodišnje drvo, i upravo njega orezujemo zimi. Iz okaca na rozgvi naredne godine kreću rodni lastari.
Okce (pupoljak) je zadebljanje na čvoru rozgve iz kojeg će krenuti novi lastar. Kada kažemo “kondir na 2 okca”, brojimo okca od osnove rozgve.
Kondir (reznik) je rozgva skraćena na 1 do 3 okca, najčešće 2. Služi i za rod i za obnavljanje, jer iz njega naredne godine birate nove rodne elemente blizu stabla.
Luk (lukac, lučnjak) je duža rozgva, ostavljena sa 6 do 12 okaca, koja se obično savija u luk i vezuje za žicu. Luk daje više roda, ali posle berbe se uklanja.
Vodopija (izdanak sa starog drveta) je lastar koji krene iz višegodišnjeg drveta. Obično nije rodan, osim ako ga čuvate za obnovu kraka.

Prosto rečeno: kratka rezidba znači da ostavljate samo kondire, duga da ostavljate lukove, a mešovita da ostavljate kombinaciju luka i kondira pored njega. Za lozu u dvorištu mešovita i kratka rezidba su najčešće.

Rezidba vinove loze u prvoj godini

Ovo je deo koji početnike najviše zbunjuje, jer deluje kao da sečete skoro celu biljku. Ali u prvim godinama cilj nije rod, već jak koren i jedno pravo, zdravo stablo.

U proleće posle sadnje (ili krajem zime, ako ste lozu posadili u jesen), sadnica se skraćuje na 2 okca iznad mesta kalemljenja. Ako sadnica ima više rozgvi, ostavite samo najjaču, a ostale uklonite.

Tokom leta prve godine iz ta dva okca krenuće lastari. Kada narastu 15 do 20 cm, ostavite jedan najjači i vežite ga za kolac, da raste pravo. Drugi uklonite ili ga prekratite. Sve što krene iz podloge, ispod mesta kalemljenja, odmah uklanjajte.

Na kraju prve godine, u zimskoj rezidbi, taj jedan lastar se ponovo skraćuje na 2 do 3 okca. Da, ponovo skoro do zemlje. Tako loza drugu godinu ulazi sa jačim korenom i daje mnogo bujniji lastar nego da ste ostavili dugačku tanku rozgvu.

Rezidba vinove loze u drugoj godini

U drugoj godini počinje se sa formiranjem stabla.

Tokom leta ponovo birate jedan najjači, pravi lastar i vezujete ga uz kolac ili žicu. Bočne zaperke možete prekraćivati na jedan list, da snaga ide u glavni lastar.
U zimskoj rezidbi na kraju druge godine pogledajte debljinu tog lastara. Ako je jak (debljine olovke ili više) i dovoljno dug, skratite ga na željenu visinu stabla, obično 60 do 100 cm za lozu na žici, ili ga ostavite duže i nastavite da vodite ka pergoli. Rez uradite odmah iznad jednog okca, oko 10 cm iznad visine na kojoj želite krakove.
Ako je lastar slab i tanak, nemojte žuriti. Vratite ga ponovo na 2 okca i formiranje pomerite za godinu dana. Slabo stablo nikad neće postati jako, a godina strpljenja se višestruko isplati.

Rezidba vinove loze u trećoj godini

U trećoj godini se formiraju krakovi i loza daje prvi, manji rod.

Iz okaca pri vrhu stabla tokom proleća krenuće lastari. Ostavite 2 do 4 dobro raspoređena lastara, koji će postati krakovi, a lastare niže na stablu uklonite dok su još zeleni.
U zimskoj rezidbi na kraju treće godine ti lastari su već zrele rozgve. Na lozi na žici (jednostrani ili dvostrani kordon) ostavite jednu ili dve rozgve kao krakove, vodoravno vezane za žicu. Na njima ćete naredne godine ostavljati kondire.
Ako želite mešovitu rezidbu, ostavite jednu rozgvu kao luk sa 6 do 8 okaca, a pored nje, niže, kondir na 2 okca. Luk daje rod, a iz kondira birate novu rozgvu za luk sledeće godine.
Nemojte preopteretiti mladu lozu. U trećoj godini ostavite umereno okaca. Ako tokom leta krene previše grozdova, slobodno uklonite deo, da loza ne iscrpi snagu.

Od četvrte godine loza ulazi u redovan rod, a rezidba prelazi u održavanje.

Rezidba rodne loze

Kod odrasle, rodne loze svake zime ponavljate isti postupak. Najlakše je raditi po redu:

Očistite čokot. Uklonite suve i polomljene delove, ostatke vitica i stare lukove od prošle godine, koji su već dali rod.
Pronađite prošlogodišnje rozgve najbliže stablu ili kraku. Na njima je rod za ovu godinu. Rod daju okca na jednogodišnjem drvetu koje je izraslo iz dvogodišnjeg, pa rozgve iz starog drveta ne biraju se za rod, ali mogu poslužiti za obnovu.
Ostavite kondire. Na svakom mestu na kraku gde je bio kondir prošle godine, izaberite najnižu dobru rozgvu i skratite je na 2 okca. Ostale rozgve sa tog mesta uklonite.
Po potrebi, ostavite luk. Kod mešovite rezidbe ostavite jedan ili dva luka sa 6 do 12 okaca, zavisno od snage čokota, a ispod svakog luka kondir za zamenu.
Odmerite opterećenje. Jak čokot može da nosi više okaca, slab manje. Ako je loza prošle godine dala tanke, kratke rozgve, smanjite broj okaca. Ako je dala vrlo bujne, debele rozgve, možete ostaviti nešto više.

Kako se seče: rez se pravi 2 do 3 cm iznad okca, blago ukoso, sa kosinom okrenutom na suprotnu stranu od okca, da sok i voda ne kaplju na njega. Kod uklanjanja cele rozgve, režite uz samu osnovu, ali ne ulazite u staro drvo.

Kod nekih stonih sorti donja, bazalna okca su slabije rodna, pa se tada ostavljaju duži kondiri ili lukovi. Ako ste primetili da loza ima mnogo lišća, a malo grozdova iako je redovno orezujete na 2 okca, verovatno joj treba duži rez.

Rezidba vinove loze na pergoli, odrini i u dvorištu

Loza na pergoli (odrini, senici) je najčešći slučaj u našim dvorištima. Ona se razlikuje od vinogradske jer ima dugo stablo i duge krakove koji se šire preko konstrukcije.

Krakovi su stalni. Uz pergolu se vodi jedno stablo do vrha, a zatim dva do četiri kraka duž greda ili žica. Krakovi se ne seku svake godine, već samo kada ostare i oslabe.
Na krakovima, kondiri na rastojanju od 15 do 25 cm. Svake zime na kraku ostavljate kratke kondire na 2 okca, raspoređene sa obe strane, a sve ostale prošlogodišnje rozgve uklanjate. Ovo je kordonska rezidba i ona je najlakša za održavanje pergole.
Ne ostavljajte lozu da “prekrije sve”. Najčešći problem kod pergole je što vlasnik godinama ostavlja duge rozgve jer pravi hlad. Rezultat je gusta zavesa lišća, sitno grožđe, mnogo bolesti i rod samo na vrhovima, visoko iznad dohvata.
Obnova kraka. Kada je deo kraka ogoleo ili prestao da rađa, sačuvajte jednu jaku vodopiju bliže stablu, vodite je narednu sezonu, pa stari deo kraka odsecite i zamenite ga novim.
Zapuštena loza na pergoli sređuje se postepeno, kroz dve do tri sezone, isto kao zapuštena voćka. Prve zime uklonite suvo i najveći višak, a krakove i kondire uspostavite narednih godina.

Rad na pergoli znači rad na merdevinama, iznad glave, i sa mnogo granja koje pada. Ako je pergola visoka ili je loza godinama nesređena, to je posao koji se isplati prepustiti nekome ko to radi redovno.

Alat za rezidbu loze

Makaze za rezidbu (voćarske makaze), oštre i čiste. Za lozu su najbolje makaze sa dve oštrice (bypass), jer prave čist rez bez gnječenja.
Sekač sa dugim drškama, za debele, stare rozgve i krakove.
Ručna testera, za uklanjanje starog drveta i krakova.
Rukavice i stabilne merdevine, posebno za pergolu.
Kanap ili vezivo, za vezivanje luka i mladog stabla.
Alkohol za dezinfekciju, makaze prebrišite između čokota, naročito ako ste videli znake bolesti.

Česte greške početnika

Previše blaga rezidba. Strah od rezanja je greška broj jedan. Loza koja zadrži previše okaca daje mnogo sitnih grozdova koji teško sazrevaju, a naredne godine slabe rozgve.
Rezidba u jesen ili usred jakog mraza. Rizikujete da ostavljena okca izmrznu ili da rozgva pukne pod makazama.
Rodni elementi daleko od stabla. Ako svake godine ostavljate kondire na vrhu prošlogodišnjeg prirasta, rod se svake godine pomera dalje, a čokot ogoljava. Uvek birajte rozgve najbliže kraku.
Ostavljanje starih lukova. Luk koji je dao rod uklanja se sledeće zime. Novi luk se uzima iz kondira ispod njega.
Žurba sa rodom kod mlade loze. Ostavljanje dugih rozgvi u prvoj i drugoj godini daje tanko, slabo stablo koje se nikad ne oporavi.
Rez preblizu okcu. Rez tik iznad okca isuši ga. Ostavite 2 do 3 cm.
Tup i prljav alat. Gnječi rozgvu i prenosi bolesti.
Zanemarena zaštita posle rezidbe. Rezidba je i prilika da se uklone zaraženi delovi, a odmah posle nje dolazi zimsko prskanje voćaka i vinove loze, dok okca još nisu krenula.

Koliko košta rezidba loze ako je radi baštovan

Za nekoliko čokota uz kuću ili na senici, rezidba se najčešće dogovara po čokotu ili paušalno. Okvirno, od 200 do 500 RSD po čokotu, a većina rezača ima minimalnu cenu dolaska. Velika loza na pergoli koja se razgranala po celoj konstrukciji ide ka gornjoj granici ili se računa po satu, okvirno od 1.000 do 2.500 RSD po satu. Zapuštena loza, koju treba vraćati u red, može da traje znatno duže od redovne rezidbe.

Ovo su okvirne cene i zavise od grada, broja čokota, visine pergole i toga da li je odnošenje rozgvi uračunato. Detaljnije cene za voćke, drveće i lozu dali smo u tekstu koliko košta orezivanje voćaka i drveća.

Kratka pitanja i odgovori

Koliko okaca ostaviti na kondiru? Najčešće 2. Kod slabijeg čokota može i 1, a kod sorti sa slabo rodnim donjim okcima 3 ili više.

Da li je normalno da loza “plače” posle rezidbe? Jeste. Curenje soka na proleće je normalna pojava i ne šteti zdravoj lozi, ali je to znak da je rezidba trebalo da bude završena ranije.

Može li se loza orezati leti? Leti se radi zelena rezidba: uklanjanje viška lastara, zaperaka i prekraćivanje vrhova. Ona dopunjuje zimsku, ali je ne zamenjuje.

Kada loza počinje da rađa? Uz pravilno formiranje, prvi manji rod je u trećoj godini, a pun rod od četvrte ili pete.

Povezani tekstovi

Orezivanje voćaka, kada, kako i zašto, osnovni rezovi i saveti po vrstama
Koliko košta orezivanje voćaka i drveća, okvirne cene po stablu, čokotu i satu
Jesenja berba grožđa: kako prepoznati zrelo grožđe i kada brati
Đubrenje u jesen: voćke, vinograd, maline i travnjak

Imate lozu na pergoli koja je godinama nesređena, ili jednostavno nemate vremena za rezidbu krajem zime? Pronađite baštovana u svom gradu koji radi rezidbu loze, ili objavite oglas sa brojem čokota i fotografijom pergole.