Orezivanje voćaka, kada, kako i zašto (vodič po vrstama)

Orezivanje voćaka je jedan od najvažnijih poslova u bašti. Pravilno orezano drvo daje više i krupnijih plodova, manje je podložno bolestima i lepše izgleda. Ali ne orezuju se sve voćke isto, niti u isto vreme. Jabuka se reže u dubokoj zimi, kajsija tek kad prođu mrazevi, a višnja najbolje posle berbe. U ovom vodiču objašnjavamo zašto se voće orezuje, kada, kojim rezovima, i šta je specifično za svaku vrstu koju najčešće imamo u dvorištu.

Zašto je orezivanje važno?

Bolji rod, drvo usmerava energiju u manje, ali kvalitetnijih plodova, a rod je ujednačeniji iz godine u godinu
Zdravlje stabla, uklanjanjem suvog i bolesnog drveta sprečavate širenje bolesti
Oblik krošnje, pravilno formirana krošnja propušta svetlost i vazduh, pa plodovi bolje sazrevaju i lišće se brže suši posle kiše
Ravnoteža rasta i roda, bez rezidbe stablo ili se “razbokori” u vodopije, ili se iscrpi prerodom pa naredne godine ne rodi
Bezbednost, suve grane mogu pasti i izazvati štetu

Zimska i letnja (zelena) rezidba

Zimska rezidba

Glavna rezidba radi se dok je drvo u mirovanju, pre nego što krenu pupoljci. Profesor Aleksandar Radović za Plodnu zemlju savetuje da se zimska rezidba završi pre otvaranja pupoljaka, što je u našim uslovima do sredine ili kraja marta, jer stabla koja su već krenula teže podnose rez. Radi se po suvom vremenu, bez padavina i jakog minusa.

Zimska rezidba podstiče bujnost. Što jače orežete zimi, to će drvo na proleće jače terati mladare. Zato se mlada, bujna stabla zimi orezuju blaže.

Letnja (zelena) rezidba

Radi se tokom vegetacije, najčešće od kraja maja do avgusta, i služi za korekciju: uklanjanje vodopija (vertikalnih mladara), proređivanje zagušenih delova krošnje i prekraćivanje prebujnih mladara. Za razliku od zimske, letnja rezidba smiruje bujnost i pomaže da se formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu. Kod koštičavog voća (trešnja, višnja, kajsija) letnja rezidba posle berbe je posebno važna, jer rane leti, po toplom i suvom vremenu, brže zarastaju.

Kada ne orezivati

U jesen, rane se sporo zatvaraju i ulaze gljivice, a drvo nije pripremljeno za zimu
Po jakom mrazu, smrznuto drvo je krto, puca i rane se cepaju
Za vreme kiše i magle, vlaga širi bolesti preko sveže rane
Kada su pupoljci već otvoreni (osim kod kajsije i breskve, o čemu više niže)

Osnovni rezovi

Svaka rezidba, koliko god komplikovano izgledala, svodi se na nekoliko osnovnih rezova.

Proređivanje, grana se uklanja cela, od osnove. Tako se krošnja otvara i propušta svetlost, a ne podstiče se jak rast novih mladara. Ovo je najvažniji rez u dvorištu.
Prekraćivanje (skraćivanje), grana se skraćuje na određenu dužinu. Iz pupoljaka ispod reza krenuće novi mladari, pa ovaj rez podstiče grananje i rast. Koristi se kod formiranja krošnje mlade voćke.
Rez na pupoljak, grana se skraćuje neposredno iznad pupoljka, oko 5 mm iznad njega i blago ukoso, da voda otiče. Birajte pupoljak koji gleda ka spolja, jer iz njega raste grana koja otvara krošnju, a ne ona koja ide ka sredini.
Rez na prsten, grana se uklanja uz samo mesto gde izlazi iz nosećeg dela, uz blagi prsten (zadebljanje) na osnovi grane. Rez ne sme ići u samo deblo, ali ne sme ostaviti ni patrljak (čep). Prsten se čuva, jer iz njega rana najbrže zarasta, kako objašnjava Jabuka.tv.

Debele grane secite u tri reza. Prvi rez ide s donje strane, 20 do 30 cm od osnove, do trećine debljine grane. Drugi rez ide s gornje strane, dalje od prvog, i on odbacuje granu. Treći, završni rez radi se uz prsten (Jabuka.tv). Tako grana ne pada pod sopstvenom težinom i ne cepa koru niz stablo.

Uzgojni oblici ukratko

Uzgojni oblik je “plan” krošnje koji se formira prvih nekoliko godina posle sadnje, a kasnije se samo održava.

Piramidalna (poboljšana piramidalna) kruna, ima centralnu vođicu na kojoj su spiralno raspoređene skeletne grane. Najčešća je kod jabuke, kruške i šljive. Za šljivu Poljoprivreda.info navodi 5 do 6 primarnih grana i skraćivanje jednogodišnje sadnice u proleće na 110 do 120 cm.
Kotlasta kruna (vaza), nema centralnu vođicu, već se formiraju tri skeletne grane pod uglom od oko 120 stepeni, pa je sredina krošnje otvorena prema suncu. Ovaj oblik je pogodan za koštičavo voće, pre svega breskvu i kajsiju, jer im treba mnogo svetla.
Vreteno i palmeta, oblici za guste zasade na žičanom naslonu, retki u dvorištu.

Za mladu sadnicu, prvi rez (prekraćivanje pruta) radi se u proleće posle sadnje. Kako se sadnica pravilno sadi i prekraćuje, opisali smo u tekstu o jesenjoj sadnji voćaka.

Orezivanje po vrstama

Jabuka

Jabuka se orezuje zimi, u mirovanju. Prof. Radović savetuje da se jabučaste voćke režu ranije, po hladnijem vremenu u januaru i prvoj polovini februara (Plodna zemlja). Kod rodne jabuke glavni posao je proređivanje: uklonite grane koje rastu ka sredini, one koje se ukrštaju i vodopije, a sačuvajte kratke rodne grančice sa debelim, zaobljenim pupoljcima, jer na njima jabuka rađa. Leti možete ukloniti nove vodopije dok su još zelene.

Kruška

Kruška se orezuje kao jabuka, isto rano, u januaru i februaru. Kod kruške i dunje posebno pazite na bakteriozu plamenjaču (Erwinia amylovora), jer se lako prenosi alatom. Zato se kod ovih vrsta posle svakog orezanog stabla makaze dezinfikuju u alkoholu (Plodna zemlja). Grane kruške prirodno rastu uspravno, pa se krošnja lako zgusne, a proređivanje je važnije od skraćivanja.

Šljiva

Šljiva se orezuje od kraja zime, najčešće od druge polovine februara do kretanja vegetacije, kad prođu najjači mrazevi. Najčešći uzgojni oblik je poboljšana piramidalna kruna. Šljiva je sklona prerodu, pa se krošnja proređuje da plodovi budu krupniji, a stare, iznurene grane postepeno zamenjuju mlađim. Izdanke iz korena oko stabla redovno uklanjajte, jer crpe snagu voćki.

Kajsija

Ovo je voćka koju ljudi najčešće pogrešno orezuju, i to u pogrešno vreme. Kada orezivati kajsiju? Ne u dubokoj zimi. Kajsija cveta najranije od svih voćaka, pa je najizloženija prolećnim mrazevima. Agrosavjet savetuje da se kajsija reže posle prolaska poznih prolećnih mrazeva, kada se vidi koliko je cvetnih pupoljaka stradalo, pa se prema tome ostavlja više ili manje rodnog drveta.

Prema Agropressu, kajsija se reže u tri termina:

rano u proleće, od kretanja vegetacije do početka cvetanja, kada se prorede grane koje se ukrštaju i zagušuju krunu;
rana letnja rezidba, od 20. maja do 15. juna, kada se bujni mladari prekraćuju za 1/3 do 1/2, što daje više cvetnih pupoljaka i odlaže cvetanje naredne godine za 3 do 7 dana, pa je manji rizik od mraza;
letnja rezidba posle berbe, od polovine jula do polovine avgusta, kada se uklanjaju suve i polomljene grane.

Kako orezati kajsiju u dvorištu? Formirajte otvorenu, kotlastu krunu, izbegavajte velike rezove (veliki rezovi iznuruju voćku, a rane premažite kalemarskim voskom), i radije režite češće i blaže nego retko i jako. Pravilna rezidba je, prema istom izvoru, jedna od mera koje smanjuju rizik od apopleksije, naglog sušenja kajsije.

Breskva

Breskva rađa na jednogodišnjim grančicama, pa se svake godine mora orezivati, inače rod beži na vrhove grana. Rezidba se radi u mirovanju, pred kretanje vegetacije, a u krajevima gde su česti prolećni mrazevi i kasnije, pa čak i u cvetanju, kada se vidi šta je preživelo (Novi list). Kod rezidbe na rod biraju se mešovite rodne grančice raspoređene na 20 do 30 cm jedna od druge, a višak se uklanja. Osnovno pravilo, prema Agromediji, glasi da se breskva u toku formiranja krune orezuje duže, a kasnije kraće. Uzgojni oblik je najčešće kotlasta kruna.

Trešnja i višnja

Kada orezivati višnje i trešnje? Zimska rezidba ostaje osnovna, ali kod ovih vrsta velika je vrednost letnje, zelene rezidbe posle berbe, u julu i avgustu. Tada, kako navodi Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Srbije, rane spontano zarastaju zbog visokih temperatura i malo padavina, drvo je mekše, a nema opasnosti od mraza. Ista služba napominje da je letnja rezidba manje štetna ako se radi posle završetka aktivnog rasta, u avgustu.

Višnja rađa uglavnom na jednogodišnjim grančicama i sklona je ogoljavanju, pa se posle berbe uklanjaju iznurene, tanke i opuštene grane koje zasenjuju ostatak krošnje.
Trešnja raste bujno i visoko. Leti se prekraćuju i proređuju mladari, čime se obuzdava visina, a velike rezove debelih grana zimi izbegavajte, jer trešnja na njih reaguje curenjem smole.

Orah

Orah se orezuje minimalno. Kod mladog stabla formira se krošnja, a kod starog se samo uklanjaju suve, polomljene i grane koje smetaju. Orah ima široku srž i jako “suzi”, pa se ne reže zimi. Bolja Zemlja navodi da se sadnice orezuju krajem marta ili početkom aprila, a zelena rezidba radi kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva.

Smokva

Orezivanje smokve radi se krajem zime ili rano u proleće, kada prođu najjači mrazevi, a pre nego što stablo krene. Agromedia savetuje da se kod mlade smokve izabere 4 do 6 najjačih, ravnomerno raspoređenih grana, da se uklone izdanci iz korena i osnove stabla, kao i suve, bolesne i grane koje se ukrštaju. Smokva kod nas često izmrzne, pa sačekajte proleće da vidite šta je zdravo pre nego što sečete. Radite u rukavicama, jer mlečni sok smokve iritira kožu.

Vinova loza u dvorištu

Orezivanje vinove loze u dvorištu radi se u periodu mirovanja, od opadanja lišća do bubrenja okaca, a u praksi krajem zime ili rano u proleće. Jesenja rezidba nema smisla, jer ne znate koji će lastari izmrznuti. Loza podnosi i traži oštar rez, a količina odsečenih lastara zna da iznenadi početnike. Na senici zadržite nekoliko jakih krakova, a na njima kratke reznike sa po 2 do 3 okca ili pokoji duži lukac. O nezi loze i o tome kada je grožđe zrelo pisali smo u tekstu Jesenja berba grožđa, kada je grožđe zrelo.

Alat, dezinfekcija i premazivanje rana

Makaze za rezidbu, za grane do 2 cm
Sekač (lopper), za grane 2-5 cm
Ručna testera, za grane preko 5 cm
Voćarski nož, za zaglađivanje rana posle testere
Sredstvo za zaštitu rana, kalemarski (voćarski) vosak ili premaz

Alat mora biti oštar, jer tup nož cepa koru umesto da čisto seče. Dezinfikujte makaze alkoholom posle svakog stabla, a obavezno posle rezanja bolesnih grana, jer se alatom prenose virusi, bakterije i gljivice.

Premazivanje rana. Kalemarski vosak stvara film koji štiti ranu od vlage i isušivanja i otežava ulazak patogena. Rane prečnika do oko 2 cm zarastaju same, a veće treba zagladiti nožem i premazati (Jabuka.tv).

Orezivanje zapuštene i stare voćke

Stablo koje godinama nije orezivano ne sređuje se u jednom danu. Preterana rezidba izaziva buru vodopija i dodatno iscrpljuje stablo. Poljosfera preporučuje da se podmlađivanje obavi postepeno, u toku 2 do 3 godine, a da se kod starijih stabala skeletne grane prekraćuju za polovinu dužine, uz zaglađivanje i premazivanje preseka.

Okvirni redosled:

Prva godina, uklonite suve, polomljene i bolesne grane, zatim grane koje se ukrštaju i zagušuju sredinu krošnje.
Druga godina, snizite i skratite najstarije skeletne grane na bočnu granu, a od novih vodopija ostavite po koju dobro postavljenu za buduće rodne grane.
Treća godina, dovršite oblik krošnje i pređite na redovnu godišnju rezidbu.

Najčešće greške

Orezivanje previše odjednom, drvo reaguje izbacivanjem vodopija. Dobro pravilo je da se u jednoj sezoni ne uklanja više od trećine krošnje.
Ostavljanje patrljaka (čepova), ili suprotno, sečenje u samo deblo, umesto uz prsten grane
Kajsija i breskva orezane u januaru, pre mrazeva, pa se posle mraza ostane bez roda
Samo skraćivanje bez proređivanja, vrhovi se “razbokore” i krošnja postaje još gušća
Prljav i tup alat, cepanje kore i prenošenje bolesti sa stabla na stablo
Rezidba po kiši ili jakom mrazu
Velike rane bez premaza, posebno kod koštičavog voća
Preskakanje rezidbe godinama, nagomilani posao je teži i rizičniji

Rezime, kada orezivati koju voćku

Vrsta	Kada	Napomena
Jabuka	januar do februar, mirovanje	leti ukloniti vodopije
Kruška i dunja	januar do februar	dezinfekcija alata posle svakog stabla (plamenjača)
Šljiva	od druge polovine februara do kretanja	proređivanje, uklanjanje izdanaka iz korena
Kajsija	posle mrazeva do cvetanja, pa leti (maj-jun i posle berbe)	izbegavati velike rezove
Breskva	pred kretanje vegetacije, može i u cvetanju	rađa na jednogodišnjim grančicama, kotlasta kruna
Višnja	zima, plus zelena rezidba posle berbe (jul-avgust)	uklanjati iznurene, opuštene grane
Trešnja	zima, plus letnja rezidba posle berbe	obuzdati visinu leti
Orah	kraj marta do aprila, posle mrazeva	minimalno, ne zimi
Smokva	kraj zime ili rano proleće, posle mrazeva	ukloniti izdanke iz korena
Vinova loza	mirovanje, u praksi kraj zime	oštar rez, kratki reznici

Pročitajte još

Ako ne želite sami da orezujete, pogledajte koliko košta orezivanje voćaka i drveća po stablu, po satu i po danu.
Planirate nove voćke? Vodič Jesenja sadnja voćaka, kada i kako saditi pokriva izbor sadnice, sadnju i prvo prekraćivanje.
Za lozu u dvorištu, Rezidba vinove loze za početnike i Jesenja berba grožđa, kada je grožđe zrelo.
Posle orezivanja voćke štiti zimsko prskanje voćaka i vinove loze.
Ako umete da orezujete i tražite posao, pogledajte sezonske poslove u Srbiji zimi, jer je rezidba glavni zimski posao u voćarstvu.

Niste sigurni kako da orezujete vaše voćke, ili imate zapušteno stablo koje ne znate odakle da počnete? Pronađite iskusnog baštovana u svom gradu koji zna kako da pravilno oblikuje krošnju bez štete po drvo.