Jesenja sadnja voćaka, kada i kako saditi

Ako planirate da podignete mali voćnjak ili samo da u dvorište dodate jabuku, šljivu ili trešnju, jesen je trenutak koji ne treba propustiti. Većina iskusnih voćara i rasadnika u Srbiji savetuje jesenju sadnju voća kao bolju od prolećne. U ovom vodiču objašnjavamo zašto, kada tačno saditi voćke, kako izabrati sadnicu i kako je posaditi da se sigurno primi.

Zašto je jesen bolja od proleća

Sadnica posađena u jesen ima nekoliko meseci prednosti u odnosu na onu posađenu u martu:

Zemlja bolje nalegne na koren. Jesenje i zimske padavine sležu zemlju oko žila, pa nestaju vazdušni džepovi u kojima bi se koren sušio.
Koren radi i tokom zime. Iako je nadzemni deo u mirovanju, sitne žile nastavljaju da se razvijaju dok zemlja nije smrznuta, pa je sadnica spremna čim krene vegetacija.
Manje zalivanja. Prolećne sadnice traže mnogo više vode u prvoj godini, dok jesenje koriste zimsku vlagu.
Svež izbor u rasadnicima. U jesen se sadnice vade iz rasadnika i odmah prodaju, pa je izbor sorti najveći.

Kako navodi Voćarski savetnik, najbolje vreme za sadnju je u jesen, čim opadne lišće, a prolećna sadnja je moguća, ali uz više zalivanja.

Kada saditi voćke u jesen

Sadnja počinje kada voćke uđu u zimsko mirovanje, odnosno posle opadanja lišća. Za veći deo Srbije to je period od kraja oktobra do decembra, a najbolje pre nego što zemlja zamrzne.

Prema savetima objavljenim na portalu 3Bank agro edukacija, sa sadnjom ne treba počinjati pre 20. oktobra, a koštičavo voće (breskva, trešnja, višnja) sadi se tek od početka novembra, jer sadnice kasnije sazrevaju za vađenje.
Rasadničari koje citira Bolja Zemlja ističu novembar i decembar kao ključne mesece.
Staro voćarsko pravilo kaže: bolje u novembru nego u decembru, bolje u decembru nego u januaru (Agro saveti).

Ne sadite kada je zemlja smrznuta, raskvašena i lepljiva, ili kada su dnevne temperature ispod nule.

Koje voćke u jesen, a koje u proleće

Jabuka, kruška, šljiva, dunja, višnja, trešnja i orašasto voće odlično podnose jesenju sadnju i tada se najbolje primaju.

Breskva, kajsija i nektarina su osetljivije na jake zimske mrazeve. U toplijim krajevima i na ocednim zemljištima i njih je bolje saditi u jesen. Međutim, ako živite u hladnijem, brdskom kraju ili imate teško, vlažno zemljište u kome voda stoji preko zime, mnogi voćari ove vrste sade rano u proleće, najkasnije do sredine marta, dok sadnica još nije krenula.

Isto važi za sve sadnice kupljene kasno, kada je zemlja već smrznuta. Tada ih prezimite u trapu (ukopane ukoso u rastresitu zemlju ili pesak na zaklonjenom mestu) i posadite čim se zemlja odmrzne.

Kako izabrati dobru sadnicu

Sadnica je temelj voćke za narednih 20 i više godina, pa ovde nemojte štedeti:

Kupujte u registrovanom rasadniku koji prodaje sertifikovan sadni materijal sa deklaracijom (vrsta, sorta, podloga). Sadnice sa pijace bez porekla često donose virusne bolesti i pogrešnu sortu.
Proverite koren. Treba da bude razgranat, sa dosta sitnih žila, svež i vlažan na preseku, bez trulih i suvih delova.
Obratite pažnju na podlogu. Ista sorta jabuke na slaboj podlozi ostaje niska i rano rađa, a na bujnoj raste u veliko drvo. Za malo dvorište birajte slabije bujne podloge.
Jednogodišnja sadnica (prut ili sadnica sa nekoliko prevremenih grančica) je najsigurniji izbor. Bolje se prima od starijih sadnica i lakše joj formirate krošnju.
Mesto kalemljenja mora biti dobro sraslo, bez pukotina.
Kod stranooplodnih sorti (mnoge jabuke, kruške, trešnje) posadite i sortu oprašivača koja cveta u isto vreme, inače rod izostaje.

Priprema zemljišta i jame

Za veći zasad zemljište se rigoluje, odnosno duboko prekopa ili preore na 60 do 70 cm, nekoliko meseci pre sadnje da se slegne. Ako je zemlja rigolovana, jame ne moraju biti velike, dovoljno je da koren stane.

Za pojedinačne voćke u dvorištu kopa se jama:

dimenzija oko 60 × 60 × 60 cm (Bolja Zemlja), a za koštičavo voće i na težem zemljištu šire, do 70-80 cm;
10 do 14 dana pre sadnje, da se zemlja provetri;
pri kopanju gornji, plodni sloj odložite na jednu stranu, a donji, mrtvi sloj na drugu. Pri zatrpavanju plodna zemlja ide dole, uz koren.

Đubrenje pri sadnji

Na dno jame stavite dve do tri lopate dobro zgorelog stajnjaka ili zrelog komposta i promešajte ga sa zemljom. Zatim preko njega naspite sloj čiste, plodne zemlje, tako da đubrivo ne dodiruje koren. Svež stajnjak i preterane količine đubriva oštećuju sitne žile i sadnica se slabije prima.

Sadnja korak po korak

Pripremite koren. Uklonite polomljene i trule žile, a zdrave blago prekratite, čime se podstiče stvaranje novih žila. Ako se koren prosušio, potopite ga nekoliko sati u vodu, a mnogi voćari ga pre sadnje umaču u kašu od zemlje, goveđe balege i vode.
Pobodite kolac pre sadnje. Kolac se postavlja u jamu pre zatrpavanja, sa strane odakle duvaju jaki vetrovi, da kasnije ne biste oštetili koren.
Napravite humku. Na dno jame naspite kupu plodne zemlje i na nju raširite žile.
Pazite na dubinu. Mesto kalemljenja mora ostati iznad zemlje, oko 5 do 10 cm. Ako ga zatrpate, plemka pušta sopstveni koren i gubi se efekat podloge.
Zatrpavajte i gazite. Sipajte sitnu, plodnu zemlju postepeno, blago protresite sadnicu da zemlja uđe između žila i nagazite je, da ne ostanu šupljine.
Napravite činiju. Oko sadnice ostavite plitko udubljenje da se voda zadržava uz koren.
Obilno zalijte, oko 20 litara po sadnici, čak i ako je zemlja vlažna. Voda sleže zemlju oko korena.
Vežite sadnicu za kolac mekanom trakom ili gumom, u obliku osmice, da ne zaseca koru.

Rastojanje sadnje po vrstama

Rastojanje zavisi od vrste, podloge i bujnosti sorte, pa su brojke ispod okvirne za okućnicu:

Vrsta	Okvirno rastojanje
Jabuka i kruška	3-3,5 m
Trešnja i kajsija	3-5 m
Višnja i dunja	2-2,5 m
Mušmula	1,5-2 m

Izvor okvirnih vrednosti: Bolja Zemlja. Na bujnim, generativnim podlogama razmak je veći, a na slabim manji. Kada niste sigurni, pitajte rasadnik koju podlogu ima sadnica i koliki razmak preporučuje.

Orezivanje posle sadnje

Jesenja sadnica se ne prekraćuje odmah. Prekraćivanje se radi u proleće, pre kretanja vegetacije. Jednogodišnji prut se skraćuje na visinu na kojoj želite početak krošnje, obično oko 80 do 120 cm, u zavisnosti od uzgojnog oblika. Tim rezom uspostavljate ravnotežu između skraćenog korena i nadzemnog dela, a iz pupoljaka ispod reza razvijaju se prve grane krošnje. Više o tehnici i alatu pročitajte u tekstu Orezivanje voćaka, kada, kako i zašto.

Zaštita od mraza i zečeva

Zečevi i srne su najveća zimska opasnost za mlade sadnice, jer glođu koru. Stablo obmotajte žičanom ili plastičnom mrežicom od zemlje pa naviše, vodeći računa da mrežica bude viša od sloja snega, a gde ima srna, potrebna je ograda visoka najmanje 2 metra (Voćarski savetnik).
Zagrnite podnožje sadnice zemljom ili stavite sloj malča (slama, lišće, usitnjena kora) oko korena. To ublažava smrzavanje i čuva vlagu. U proleće zemlju odgrnite da mesto kalemljenja ostane otkriveno.
Kod osetljivijih vrsta stablo možete obmotati jutom ili ga premazati belim premazom za voćke, što smanjuje pucanje kore usled naglih promena temperature.

Česte greške

Preduboka sadnja, kalem završi ispod zemlje.
Svež stajnjak ili veštačko đubrivo direktno na koren, sadnica se ne primi.
Kolac zaboden posle sadnje, pri čemu se oštete žile.
Nedovoljno gaženje i zalivanje, pa koren ostane u vazdušnim džepovima i prosuši se.
Sadnja u smrznutu ili raskvašenu zemlju.
Kupovina sadnica bez deklaracije i bez podatka o podlozi.
Preskočeno prolećno prekraćivanje, zbog čega sadnica slabo tera i krošnja se loše formira.
Premali razmak, pa se za nekoliko godina krošnje preklapaju i zasenjuju.

Rezime

Šta	Preporuka
Vreme sadnje	posle opadanja lišća, kraj oktobra do decembra, pre mraza
Za proleće	breskva, kajsija i nektarina u hladnijim krajevima i na vlažnom zemljištu
Sadnica	sertifikovan rasadnik, jednogodišnja, razgranat svež koren, poznata podloga
Jama	oko 60 × 60 × 60 cm, do 80 cm za koštičavo voće, iskopana 10-14 dana ranije
Đubrenje	2-3 lopate zgorelog stajnjaka na dno, odvojeno od korena slojem zemlje
Kalem	5-10 cm iznad zemlje
Posle sadnje	gaženje, oko 20 l vode, vezivanje za kolac
Orezivanje	prekraćivanje u proleće, pre kretanja vegetacije
Zaštita	mrežica protiv zečeva, zagrtanje ili malč

Za kompletan spisak jesenjih poslova pogledajte tekst Priprema bašte za jesen, a kada dođe mart, vodič Priprema bašte za proleće pomoći će vam da mlade voćke dobro krenu.

Ako nemate vremena, alata ili snage da kopate jame i sadite, ne morate sve sami. Preko sajta možete naći i usluge sadnje voćaka i uređenja voćnjaka. Pronađite baštovana u svom gradu koji će iskopati jame, posaditi sadnice i u proleće ih pravilno prekratiti.