Sadnja oraha: kada i kako posaditi orah (sadnica i iz ploda)

Orah se najbolje sadi u jesen, posle opadanja lišća, a može i u proleće, pre kretanja vegetacije. Za dvorište i voćnjak birajte kalemljenu sadnicu poznate sorte, jer orah iz ploda rađa kasno i ne zadržava osobine roditelja. Najveća greška kod oraha nije u samoj sadnji, nego u izboru mesta: ovo drvo živi decenijama i traži mnogo prostora.

Opšta pravila sadnje voćaka (priprema jame, gaženje zemlje, vezivanje za kolac) detaljno smo objasnili u tekstu Jesenja sadnja voćaka, kada i kako saditi. Ovde se bavimo onim što je specifično za orah.

Kada saditi orah

Rasadnici oraha u Srbiji uglavnom savetuju jesenju sadnju, jer se sadnica bolje prima i u prvoj godini jače raste (Jastrebac Džigolj). Rasadnik Lateral navodi period od kraja novembra, odnosno u proleće posle jakih mrazeva, sve do početka aprila, i savetuje da se ne sadi kada je temperatura ispod +3°C (Orasi Lateral).

Jesen (novembar, početak decembra) je bolji izbor na ocednom zemljištu i u toplijim krajevima.
Proleće (mart, početak aprila) ima smisla ako ste sadnicu kupili kasno, ako je zemlja smrznuta ili raskvašena, ili ako živite u hladnijem kraju.

Izbor mesta: orah traži prostor

Orah je krupno, dugovečno drvo sa širokom krošnjom i snažnim, dubokim korenom. Pre nego što kupite sadnicu, zamislite drvo kakvo će biti za 20 godina.

Zemljište i položaj

Orahu odgovara duboko, plodno i ocedno zemljište, blago kisele do neutralne reakcije (pH okvirno 6 do 7, prema Listologiji). Ne podnosi mesta gde voda stoji, a plitko i kamenito zemljište ograničava rast. Traži punu sunčevu svetlost.

Posebno izbegavajte mrazišta, uvale i doline u koje se sliva hladan vazduh. Orah je osetljiv na kasne prolećne mrazeve, koji uništavaju mlade izbojke i cvetove, pa rod te godine izostaje. Zato se u hladnijim krajevima biraju sorte koje kasnije kreću, o čemu više pišemo u tekstu Vrste oraha i sorte za Srbiju.

Juglon: šta ne raste ispod oraha

Koren, lišće i zelena ljuska oraha sadrže materiju koja u zemljištu prelazi u juglon. Juglon usporava klijanje i rast osetljivih biljaka, pa ispod oraha mnogo toga slabo uspeva (Biovrt).

Osetljivo: paradajz, krompir, paprika, jabuka, kruška, borovnica, kupina, neke ukrasne biljke (hortenzija, božur, ljiljan).
Otpornije: beli i crni luk, šargarepa, paškanat, ren, kao i mnoge travne smeše.

Najjači uticaj je ispod same krošnje, ali se koren širi i dalje od nje. Zato baštu sa povrćem i druge voćke ne planirajte uz orah. Opalo lišće oraha ne stavljajte direktno u baštu kao malč, a u kompostu se juglon vremenom razgrađuje.

Udaljenost od kuće, instalacija i komšija

Tačnog propisa za dvorište nema, ali praksa je da se orah sadi dalje od kuće, temelja, bunara, septičke jame i podzemnih instalacija, okvirno bar 8 do 10 m, a više ako imate prostora. Snažan koren može da podigne beton i staze, a krošnja širine 10 i više metara zasenjuje krov i oluke puni lišćem.

Mislite i na komšije: grane i opalo lišće preko ograde i senka na tuđoj bašti čest su povod za svađu. Sadite orah tako da krošnja ostane na vašem placu.

Rastojanje sadnje

Rastojanje zavisi od sorte, bujnosti podloge i zemljišta. Na plodnom terenu preporučuje se sadnja u trouglu sa stranicom od oko 11 m (Jastrebac Džigolj), dok Lateral za bujne sorte navodi 12 do 15 m u kvadratu ili najmanje 10 × 12 m (Orasi Lateral). Savremeni zasadi sa lateralno rodnim sortama i jačom mehanizacijom idu i gušće (Poljosfera).

Za dvorište važi jednostavno pravilo: računajte na krug prečnika najmanje 10 m oko stabla. Ako toliko prostora nemate, razmislite o nekoj manjoj voćki.

Kako izabrati sadnicu oraha

Kalemljena sadnica, ne sejanac. Samo kalemljenjem dobijate tačno onu sortu koju kupujete. Mesto kalemljenja se vidi kao ožiljak na stablu, obično nisko iznad korena (Orasi Lateral).
Registrovan rasadnik i deklaracija sa sortom i podlogom. Sadnice sa pijace bez porekla često su pogrešna sorta ili običan sejanac.
Koren je ključan. Orah ima jak glavni (osovinski) koren i manje sitnih žila od drugih voćaka. Tražite sadnicu sa zdravim, dovoljno dugim korenom i što više bočnih žila, bez trulih i suvih delova, svežu na preseku.
Sadnica iz domaćeg rasadnika je navikla na naše uslove. Kod sorti obratite pažnju na oprašivače, jer mnogim sortama oraha prija da u blizini ima još jedna sorta.

Sadnja kalemljenog oraha korak po korak

Iskopajte jamu. Na nepripremljenom zemljištu, što je čest slučaj u dvorištu, jama treba da bude šira, oko 120 cm u prečniku i 60-70 cm duboka, a na rigolovanom zemljištu dovoljno je 50-60 cm (Jastrebac Džigolj). Plodni gornji sloj odvojite od donjeg.
Nađubrite dno. Na dno stavite dobro zgoreli stajnjak ili kompost i promešajte sa zemljom, pa preko toga naspite sloj čiste zemlje od 10-20 cm, da đubrivo ne dodiruje koren (Orasi Lateral).
Pobodite kolac pre sadnje, sa strane odakle duvaju jači vetrovi. Lateral preporučuje pritku od 2-3 m, na 15-20 cm od sadnice.
Pripremite koren. Uklonite polomljene i oštećene žile, ali koren ne skraćujte previše. Rasadnici savetuju da žile ostanu dugačke oko 20-30 cm.
Posadite na pravu dubinu. Sadnica ide na dubinu na kojoj je bila u rasadniku, a mesto kalemljenja ostaje nekoliko centimetara iznad zemlje.
Zatrpajte i nagazite plodnu zemlju oko korena, pa napravite činiju za vodu.
Obilno zalijte. Lateral navodi čak 50-80 litara vode posle sadnje, čak i u jesen, jer voda sleže zemlju oko žila.
Vežite sadnicu za kolac mekanom trakom u obliku osmice.

Prekraćivanje (čepovanje) u proleće

Orah se posle sadnje ne prekraćuje u jesen. Bez obzira da li ste sadili u jesen ili u proleće, sadnica se skraćuje u martu, na početku prve vegetacije, na visini od oko 30 cm od zemlje, tako da iznad kalema ostanu 2-3 pupoljka. Taj rez se zove čepovanje i uravnotežuje koren i nadzemni deo, pa sadnica jače tera i bolje se grana (Orasi Lateral). Kasnije formiranje krošnje opisano je u tekstu Orezivanje voćaka, kada, kako i zašto.

Sadnja oraha iz ploda

Orah iz ploda je zanimljiv eksperiment, ali ne očekujte isti orah kao sa stabla sa kog ste uzeli plod.

Izbor ploda: uzmite krupne, zdrave, ovogodišnje orahe sa kvalitetnog stabla, bez oštećenja ljuske.
Stratifikacija: orasi se preko zime drže u vlažnom pesku ili piljevini na hladnom mestu, oko 4-6°C, 90 do 120 dana (Listologija). Može i u sanduku ukopanom u baštu, zaštićenom od miševa. Pesak ne sme da se osuši.
Sejanje: u rano proleće, na dubinu od oko 5-7 cm. Orah se može sejati i direktno u jesen, ali tada su plodovi izloženi glodarima.
Presađivanje: mladi sejanac se presađuje na stalno mesto posle godinu dana, dok mu glavni koren još nije previše dubok.

Zašto sejanac kasno rađa i ne liči na roditelja? Orah se oprašuje stranim polenom, pa plod nosi osobine oba roditelja. Sejanac zato može dati sitniji plod, debelu ljusku ili slabu rodnost, a rađa kasno, često tek posle 8 do 10 godina (Listologija). Sejanci se u rasadnicima koriste uglavnom kao podloga za kalemljenje.

Nega u prvim godinama

Zalivanje. Mlad orah ne sme da pati od suše, naročito u prvom letu. Lateral navodi okvirno 40 litara na 5-7 dana u sušnom periodu. Više o tome u tekstu Zalivanje biljaka u letnjim vrućinama.
Malč. Sloj od oko 10 cm zgorelog stajnjaka sa slamom ili drugog malča čuva vlagu i guši korov, ali ga držite 15 cm od stabla.
Korov. Krug oko sadnice od oko 1 m držite čistim, jer korov odnosi vodu mladom korenu.
Mraz. Mlada stabla u zimu možete zagrnuti ili malčirati u podnožju, a stablo obmotati jutom ili premazati belim premazom protiv pucanja kore.
Divljač. Zečevi, srne i glodari glođu koru mladih stabala. Stablo zaštitite mrežicom od zemlje naviše, a gde ima srna, potrebna je ograda.

Kada orah počinje da rađa

Kalemljen orah obično daje prve plodove već posle nekoliko godina, a prvi značajniji rod okvirno posle pet godina. Puna rodnost dolazi tek oko 15. godine, a stablo rađa decenijama (Jastrebac Džigolj). Lateralno rodne sorte obično kreću ranije od klasičnih. Sejanac iz ploda rađa znatno kasnije. Kada dočekate prvi rod, pomoći će vam vodič Berba oraha, kada i kako brati orahe.

Česte greške

Orah posađen uz kuću, temelj ili ogradu, pa za 10-15 godina smeta i vama i komšijama.
Sadnja u mrazište ili vlažnu uvalu, gde kasni mrazevi redovno odnose rod.
Povrtnjak ili druge voćke ispod oraha, gde slabo uspevaju zbog juglona i senke.
Kupovina nekalemljene sadnice ili sejanca pod imenom sorte.
Previše skraćen koren pri sadnji.
Zatrpan kalem ili preduboka sadnja.
Preskočeno čepovanje, pa se sadnica slabo grana.
Nedovoljno zalivanje prvog leta.

Rezime

Šta	Preporuka
Vreme sadnje	jesen posle opadanja lišća, ili proleće do početka aprila
Mesto	duboko, ocedno zemljište, puno sunce, bez mrazišta
Od kuće i instalacija	okvirno bar 8-10 m, krošnja na svom placu
Rastojanje u zasadu	oko 10-15 m, zavisno od sorte i sistema
Sadnica	kalemljena, sa deklaracijom, zdrav i dovoljno dug koren
Jama	120 cm širine i 60-70 cm dubine na neobrađenom zemljištu
Posle sadnje	gaženje, obilno zalivanje, vezivanje za kolac
Čepovanje	u martu, na oko 30 cm, 2-3 pupoljka iznad kalema
Iz ploda	stratifikacija 90-120 dana na 4-6°C, sejanje u proleće na 5-7 cm
Početak rađanja	kalemljen značajnije oko 5. godine, sejanac posle 8-10 godina

Pre kupovine sadnice proverite koje sorte odgovaraju vašem kraju u tekstu Vrste oraha i sorte za Srbiju. Opšta pravila sadnje za sve voćke naći ćete u vodiču Jesenja sadnja voćaka, a formiranje krošnje u tekstu Orezivanje voćaka.

Kopanje jame od 120 cm u tvrdoj zemlji nije mali posao. Ako nemate vremena ili snage, pronađite baštovana u svom gradu koji će iskopati jame, posaditi orahe i u proleće ih pravilno čepovati.