Sadnja malina i jagoda u jesen: kada, kako i na koji razmak

Maline se u jesen sade od sredine oktobra do kraja novembra, kada izdanci uđu u mirovanje, a pre nego što se zemlja smrzne. Sade se na razmak od 25 do 50 cm u redu i 2 do 3 m između redova, uz naslon od žice. Jagode je najbolje saditi ranije, u avgustu i septembru, dok je zemlja topla, na razmak od 30 do 40 cm u redu. Sadnja jagoda u oktobru je još moguća, ali uz rizik da se biljka ne ukoreni dovoljno pre zime. U nastavku je sve što vam treba za okućnicu i manji zasad: izbor sorte, priprema zemlje, sadnja korak po korak, folija, plastenik i nega preko zime.

Zašto saditi maline i jagode u jesen

Jesenja sadnja ima iste prednosti kao kod ostalog voća, o čemu smo pisali u tekstu Jesenja sadnja voćaka, kada i kako saditi:

Koren radi dok zemlja nije smrznuta, pa biljka u proleće kreće bez zastoja.
Jesenje i zimske padavine sležu zemlju oko korena, pa je manje zalivanja.
Izbor sadnica je najveći, jer se malinove sadnice vade iz matičnjaka upravo u jesen.
Rod stiže ranije. Jagode posađene u avgustu i septembru rađaju već sledećeg proleća, a remontantna malina poput Polke daje plod već sledećeg leta.

Sadnja malina u jesen

Kada saditi maline

Malina se sadi u periodu mirovanja, od oktobra do ranog proleća, a jesenja sadnja daje najbolji prijem. Za veći deo Srbije praktično je to od sredine oktobra do kraja novembra, a u nižim i toplijim krajevima i u decembru, dok se zemlja može kopati. Britansko Kraljevsko hortikulturno društvo (RHS, vodič za maline) takođe preporučuje kasnu jesen, uz napomenu da se ne sadi u smrznutu zemlju.

Sorte: Polka, Vilamet i Miker

U Srbiji se gaje uglavnom tri sorte, a za baštu je izbor najčešće između jednorodne i remontantne maline.

Vilamet (Willamette) je klasična sorta zapadne Srbije. Prema rečima dr Aleksandra Leposavića, koje prenosi Agronews, vilamet je od sredine sedamdesetih najzastupljenija sorta, sa učešćem od oko 90 odsto u zasadima. Rađa jednom godišnje, na prošlogodišnjim izdancima, a berba u nižim predelima počinje oko 20. juna i traje oko mesec dana, navodi opis sorte rasadnika Floriva.
Miker (Meeker) je američka sorta, nastala ukrštanjem vilameta i katberta. U istom tekstu Agronewsa se navodi da raste tražnja za mikerom, jer na svetskom tržištu postiže bolju cenu. Kao i vilamet, rađa jednom godišnje. Upravo ove dve sorte su napravile ime ariljskoj malini, a o tome kako izgleda sezona na terenu pisali smo u tekstu Berba malina 2026, koliko se zaradi i kako se prijaviti.
Polka je remontantna (dvorodna) sorta: rađa na izdancima iste godine, od sredine leta do prvih mrazeva. Prema opisu sorte rasadnika Floriva, u nižim predelima zapadne Srbije berba počinje oko 15. jula, plodovi su krupni, oko 6 g, a sorta nije osetljiva na izmrzavanje, jer se izdanci posle berbe kose do zemlje.

Za okućnicu je Polka često najpraktičniji izbor: jednostavno se orezuje, rod je razvučen na dva do tri meseca, a mraz joj ne smeta jer preko zime nema nadzemnih izdanaka. Vilamet i Miker biraju oni koji žele klasičan ukus i jednu jaču berbu u junu i julu.

Mesto i priprema zemlje

Malina voli sunčano ili blago polusenovito mesto, zaklonjeno od jakog vetra, i rastresito, humusno, blago kiselo zemljište (pH oko 5,5 do 6,5). Najveći neprijatelj je voda koja stoji oko korena, jer tada koren truli. U teškoj, vlažnoj zemlji sadite na blago izdignut red.

Iskopajte ili preorite zemlju na 30 do 40 cm nekoliko nedelja pre sadnje.
Očistite višegodišnji korov, naročito pirevinu i palamidu, jer se kasnije teško vadi iz reda maline. Pomoć oko toga nađite u tekstu Najčešći korov i kako ga suzbiti.
U traku širine oko 1 m, gde će biti red, unesite dobro zgoreo stajnjak ili kompost. Svež stajnjak ne ide uz koren.

Razmak i sistem naslona

Sorta	Razmak u redu	Razmak između redova
Polka	oko 40 cm	oko 3 m
Vilamet	oko 25 cm	oko 2,2 m
Okućnica (RHS)	40-60 cm	1,5-2 m

Prve dve vrednosti su iz opisa sorti rasadnika Floriva i odnose se na zasade. U bašti, gde se ne prolazi traktorom, redovi mogu biti bliži, ali ne manje od oko 1,5 m, da biste mogli da berete i orezujete.

Malina pravi duge, savitljive izdanke, pa joj treba naslon:

Špalir sa žicom: stubovi na svakih 5 do 6 m, visine oko 1,8 m iznad zemlje, i dve do tri žice. Izdanci se vezuju za žice. Ovo je klasičan sistem za vilamet i miker.
Dvostruki naslon (žica sa obe strane reda): za Polku rasadnik preporučuje bočne žice na visini 1 do 1,2 m, u širini oko 1 m, da se izdanci pod teretom ploda ne povijaju do zemlje. Ovo je jednostavno rešenje i za baštu.

Sadnja malina korak po korak

Pregledajte sadnice. Kupujte sertifikovane sadnice iz registrovanog rasadnika. Koren treba da bude svež i razgranat, bez trulih delova. Prosušen koren potopite u vodu nekoliko sati pre sadnje.
Otvorite brazdu ili jamice dubine oko 15 do 20 cm.
Postavite sadnicu uspravno, tako da vrat korena bude blizu površine, a ne duboko u zemlji. RHS savetuje da prve žile budu najviše oko 5 cm ispod površine. Preduboka sadnja je česta greška.
Zatrpajte sitnom zemljom i rukama dobro pritisnite oko korena, da ne ostanu vazdušni džepovi.
Kod jesenje sadnje napravite malo uzdignuće od 3 do 5 cm oko sadnice, a ne udubljenje u kome bi se zadržavala voda preko zime. Ovaj savet navodi i rasadnik Floriva.
Obilno zalijte, čak i ako je zemlja vlažna, da se zemlja slegne oko korena.
Malčirajte slojem od 5 do 7 cm komposta, slame ili usitnjene kore, ali tako da malč ne dodiruje izdanak.

Orezivanje posle sadnje

Posađena sadnica se prekraćuje na oko 20 do 30 cm iznad zemlje. RHS navodi oko 25 cm. Taj rez je važan: biljka tada ulaže snagu u koren i nove izdanke iz zemlje, a ne u rod na staroj, oslabljenoj stabljici.

Kasnije se sorte orezuju različito:

Vilamet i Miker: posle berbe se iz osnove seku izdanci koji su rodili, a od novih se ostavlja nekoliko najjačih po dužnom metru reda i vezuje za žicu.
Polka: posle jesenje berbe ili krajem zime svi izdanci se kose do zemlje, a u proleće izbijaju novi koji rađaju istog leta. Ako želite i rani rod u junu, deo izdanaka ostavite i samo im skratite vrhove.

Više o tehnici i alatu pročitajte u tekstu Orezivanje voćaka, kada, kako i zašto.

Nega malina preko zime

Malč oko reda čuva koren od smrzavanja i smene mraza i otopljavanja.
Ne đubrite azotom u jesen. Kasni azot podstiče rast koji ne stigne da odrveni, pa izdanci lakše izmrznu. Osnovno jesenje đubrenje opisali smo u tekstu Đubrenje u jesen: voćke, travnjak i vinograd.
Proverite odvodnjavanje. Ako posle jake kiše voda stoji u redu, napravite plitak kanal da otiče.

Sadnja jagoda u jesen

Kada saditi jagode

Jagoda je višegodišnja, zimzelena biljka i može se saditi tokom većeg dela godine, ali rok sadnje mnogo utiče na rod. Prema tekstu Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije, u proizvodnji se kao najpovoljnija pokazala letnja sadnja, od početka jula do sredine avgusta, a kada se ne želi rod u godini sadnje, sadnju je poželjno završiti do 20. avgusta. Raniji živići daju znatno veći prinos sledeće godine, jer stignu da formiraju više cvetnih pupoljaka.

Za baštu to znači:

Avgust i septembar su idealni za jesenju sadnju. RHS takođe navodi da sadnja u avgustu ili septembru daje biljci vremena da se ukoreni pre roda sledeće godine (RHS, vodič za jagode).
Prva polovina oktobra je još moguća, naročito u toplijim krajevima, ali je rizik veći: biljka se slabije ukoreni, mraz je može izdići iz zemlje, a rod sledećeg proleća je slabiji.
Posle sredine oktobra je sigurnije sačekati proleće i posaditi u aprilu.

Frigo sadnice ili kontejnerske

Frigo sadnice (frigo živići) se vade zimi, čuvaju u hladnjači i prodaju golog korena. Odlične su za letnju sadnju, ali traže dosta vode i pažnje u prvim nedeljama. Prema PSSS, prvu seriju cvetova posle sadnje frigo živića treba ukloniti, da se bokor dobro razvije za sledeću godinu.
Kontejnerske sadnice (u čašicama ili saksijicama sa supstratom) imaju razvijen koren, visok procenat prijema i brzo kreću. Za kasniju jesenju sadnju, u septembru i oktobru, kontejnerske su sigurniji izbor, jer se brže ukorenjavaju.

Sadnja jagoda na foliju

Za zasade jagoda u Srbiji uobičajena je sadnja na crnu malč foliju. Folija sprečava rast korova, čuva vlagu, greje zemlju u proleće i drži plod čistim.

Pripremite zemlju: prekopajte, unesite zgoreli stajnjak ili kompost (RHS navodi okvirno dve kofe po kvadratnom metru) i usitnite grudve.
Napravite izdignute leje (bankove), visine oko 15 do 25 cm i širine oko 60 do 80 cm. Na izdignutoj leji voda ne stoji uz koren preko zime.
Postavite cevi za kapanje (sistem kap po kap) po sredini leje, ispod folije. Bez navodnjavanja je sadnja na foliju rizična, jer kiša slabo dopire do korena.
Razvucite foliju, zategnite je i ivice zatrpajte zemljom.
Probušite otvore na okvirnom razmaku od 30 do 40 cm u redu, najčešće u dva reda po leji, cik-cak.
Posadite sadnice i zalijte preko kapanja.

U bašti umesto folije možete koristiti agrotekstil ili malč od slame.

Razmak sadnje jagoda

Način	Razmak u redu	Razmak između redova
Bašta, bez folije (RHS)	35-45 cm	oko 75 cm
Na foliju, dva reda po leji	okvirno 30-40 cm	okvirno 30-40 cm u leji, staza između leja

Ove vrednosti su okvirne. Bujne sorte traže veći razmak, a pregust zasad je slabije provetren i podložniji sivoj truleži.

Sadnja jagoda korak po korak

Skratite predugačak koren na oko 10 cm kod frigo sadnica, da se ne bi savijao u rupi.
Napravite rupu dovoljno duboku da koren stane uspravno.
Pazite na dubinu srca (krune). RHS upozorava: ako se kruna posadi preduboko, istruliće, a ako je preplitko, biljka će se brzo prosušiti. Srce treba da bude u nivou zemlje.
Pritisnite zemlju oko korena rukama.
Zalijte odmah, a zatim redovno u prvih dve do tri nedelje, ako nema kiše.

Jesenja sadnja jagoda u plasteniku

U plasteniku se jagode u jesen sade da bi se dobio raniji prolećni rod, nekoliko nedelja pre jagoda sa otvorenog. Sadi se obično u septembru i oktobru, na izdignute leje sa folijom i kapanjem, jer je zalivanje u plasteniku isključivo vaše. Preko zime plastenik se ne greje, ali ga treba provetravati u toplim danima, jer vlaga pod najlonom pogoduje sivoj truleži. Za jače mrazeve leje se dodatno pokrivaju agrotekstilom.

Zaštita jagoda preko zime

Kada nastupe jači mrazevi, jagode na otvorenom pokrijte slamom ili agrotekstilom. Slama se u rano proleće razgrne.
Uklonite suvo i bolesno lišće pre zime, da ne bude izvor bolesti.
Ne đubrite azotom u jesen. Biljka treba da uđe u zimu sa čvrstim, a ne bujnim lišćem.
RHS savetuje da se zasad obnavlja na novom mestu svake tri do četiri godine, jer se bolesti nakupljaju u zemlji.

Česte greške

Preduboka sadnja maline, vrat korena završi duboko u zemlji.
Sadnja jagode sa srcem ispod zemlje, pa biljka istruli.
Kasna sadnja jagoda u novembru, biljka se ne ukoreni pre zime.
Svež stajnjak uz koren umesto zgorelog ili komposta.
Malina bez naslona, izdanci se lome i plod leži na zemlji.
Preskočeno prekraćivanje maline posle sadnje, pa sadnica slabo pušta nove izdanke.

Česta pitanja

Kada Polka posađena u jesen daje prvi rod? Pošto rađa na izdancima iste godine, Polka posađena u jesen obično daje prvi, skromniji rod već sledećeg leta i jeseni, a pun rod od druge godine.

Mogu li jagode da se sade u oktobru? Mogu, naročito kontejnerske sadnice u toplijim krajevima, ali uz veći rizik od izmrzavanja i slabiji rod sledećeg proleća. Idealno je saditi u avgustu i septembru.

Da li je za jagode obavezna folija? Nije. U bašti jagode uspevaju i bez folije, uz malč od slame i redovno plevljenje. Folija se isplati na većoj površini, gde štedi mnogo rada oko korova.

Koliko malina da posadim za porodicu? Za sveže voće i malo džema okvirno je dovoljno 10 do 15 m reda. To je gruba procena, jer prinos zavisi od sorte, zemlje i nege.

Rezime

Šta	Malina	Jagoda
Vreme sadnje	sredina oktobra do kraja novembra	avgust i septembar, oktobar uz rizik
Sadnice	sertifikovane, svež koren	frigo leti, kontejnerske u jesen
Razmak u redu	25-60 cm, zavisno od sorte	30-45 cm
Između redova	1,5-3 m	oko 75 cm, ili leje sa dva reda
Dubina	vrat korena blizu površine	srce u nivou zemlje
Posle sadnje	prekraćivanje na 20-30 cm	zalivanje, kap po kap na foliji
Zima	malč, bez azota	slama ili agrotekstil, bez azota

Sadnja jagodičastog voća je samo deo jesenjih poslova, pa pogledajte i vodič Priprema bašte za jesen. Ako u isto vreme sadite i jabuke, šljive ili kruške, uputstvo za jesenju sadnju voćaka će vam dobro doći.

Ako nemate vremena da pripremite zemlju, postavite naslon i posadite sadnice, ne morate sve sami. Pronađite baštovana u svom gradu ili objavite oglas sa opisom posla, pa sačekajte ponude. Sadnja i uređenje bašte se okvirno plaćaju od 1.200 do 3.000 RSD po satu, kao što smo naveli u tekstu Koliko košta baštovan na sat u Srbiji, a sadnice i materijal posebno.

Povezani tekstovi

Napomena: Rokovi sadnje, razmaci, količine đubriva, prinosi i cene u ovom tekstu su okvirni. Zavise od kraja Srbije, nadmorske visine, vremena u toj godini, sorte i zemljišta. Za veći zasad posavetujte se sa rasadnikom ili poljoprivrednom stručnom službom.