Đubrenje u jesen: voćke, vinograd, maline i travnjak
Jesen je najbolje vreme za osnovno đubrenje voćaka, vinograda, maline i bašte: posle berbe se zemljištu vraća ono što je rod odneo, i to đubrivima sa puno fosfora i kalijuma, a malo ili nimalo azota, uz zgoreo stajnjak ili kompost. Glavni posao se radi od opadanja lišća do zamrzavanja zemlje, a travnjak se prihranjuje nešto ranije, u septembru. U nastavku je sve po kulturama, sa okvirom po mesecima i tabelom na kraju.
Zašto se đubri baš u jesen
Tokom sezone voćke i loza potroše velike količine hraniva na rast i plodove, pa je zemljište posle berbe osiromašeno. Jesenje đubrenje ima tri dobra razloga:
- Koren radi i kada lišće opadne. Sve dok zemlja nije smrznuta, sitne žile rastu i upijaju hranu, pa voćka u proleće kreće sa rezervom.
- Fosfor i kalijum se sporo kreću kroz zemljište. Ne ispiraju se, ali ni ne silaze brzo do korena. Prema savetodavcu PSSS koga prenosi Poljosfera, fosfor i kalijum se kroz zemljište pomeraju svega 1-2 cm godišnje, dok je najveći deo korena vinove loze na 25-60 cm dubine. Zato se unose ranije i zaoravaju dublje, da jesenje i zimske padavine i obrada urade svoje do proleća.
- Zimska obrada meša đubrivo sa zemljom. Đubrivo rastureno pre jesenjeg oranja ili prekopavanja dospeva u zonu korena.
Zašto azot NE ide u jesen
Azot je jedini od tri glavna elementa koji se u jesen izbegava, iz dva razloga:
- Lako se ispira. Kako navodi Voćarski savetnik, azot pod uticajem padavina odlazi u dublje slojeve gde ga koren ne dostiže, pa je bačen novac. Njegovo mesto je u proleću, od marta do maja, kada ga voćke najviše koriste.
- Produžava vegetaciju. Biljka nahranjena azotom nastavlja da tera nove izbojke, drvo i loza ne stignu da sazru i lakše izmrznu preko zime.
Stajnjak i kompost
Organsko đubrivo je osnova jesenjeg đubrenja, jer popravlja strukturu zemljišta i hrani zemljišne mikroorganizme.
- Koristite zgoreo ili poluzgoreo stajnjak, najčešće goveđi, a može i konjski, ovčiji ili živinski (živinski je mnogo jači, pa se daje u manjim količinama). Svež stajnjak u proleće može da izazove takozvanu azotnu depresiju, kada mikroorganizmi koji ga razlažu troše azot iz zemljišta (AgroSmart).
- Zaorite ga odmah. Prema istom izvoru, stajnjak zaoran odmah po rasturanju zadržava punu vrednost, posle šest sati oko 80%, a posle četiri dana svega oko 50%.
- Ne mora svake godine. Stajnjak deluje više godina: okvirno četiri godine na teškim, tri na ilovastim i dve na lakim zemljištima (AgroSmart). Zato se u voćnjaku i vinogradu najčešće daje na 3-4 godine.
- Količine se u stručnim tekstovima daju po hektaru, na primer 20-40 t/ha za vinograd. Preračunato, to je okvirno 2-4 kg po m², što je dobra mera i za dvorište.
Kompost se koristi isto kao stajnjak i u bašti je često i bolji izbor, jer ga pravite sami od lišća, trave i ostataka povrća, kako smo opisali u tekstu Priprema bašte za jesen.
Mineralna đubriva: manje azota, više fosfora i kalijuma
Za jesen se biraju NPK formulacije sa niskim prvim brojem. Najčešće se pominju 7-20-30, 8-16-24, 6-12-24, 5-20-30 i 7-14-21. Klasično 15-15-15 i čista azotna đubriva (KAN, urea) nisu za jesen.
Okvirne količine za voćnjak su 400-800 kg/ha, zavisno od starosti zasada i plodnosti zemljišta. Po stablu, sadnice u prvoj godini dobijaju oko 150-200 g, a starija stabla oko 500 g NPK (Voćarski savetnik). U godini kada dajete stajnjak, mineralnog đubriva može za trećinu manje (Poljosfera).
Analiza zemljišta, pre nego što kupite đubrivo
Bez analize đubri se “otprilike”, a to često znači da se kupuje ono što zemlji ne treba. Na primer, laboratorijske analize u jednom kraju pokazale su da zemljišta imaju dovoljno ili čak previše kalijuma, a veoma malo fosfora, što je suprotno navici da se svuda baca isto đubrivo (Poljosfera).
- Gde: analize rade laboratorije Poljoprivrednih stručnih službi (PSSS) širom Srbije. Određuju sadržaj azota, fosfora i kalijuma i pH vrednost. Za registrovana gazdinstva analiza je u pojedinim godinama bila besplatna kroz državni projekat ili uz podršku lokalnih samouprava (RTS), pa se pre nošenja uzorka raspitajte u najbližoj službi o uslovima i ceni.
- Kako: za voćnjak i vinograd uzorak se uzima sa dve dubine, 0-30 cm i 30-60 cm, a za baštu samo 0-30 cm. Zemlju sa 20-25 mesta raspoređenih po celoj parceli, sa iste dubine, sipajte u istu kofu i promešajte, jer jedan prosečan uzorak čini 20-25 pojedinačnih (Poljosfera, uputstvo za uzorkovanje).
- Kada: posle berbe, pre đubrenja i osnovne obrade. Jesen je zato idealna.
Đubrenje po kulturama
Voćke i voćnjak
Osnovno đubrenje voćnjaka radi se posle opadanja lišća, kada voćke uđu u mirovanje. Prvo se rastura mineralno, pa organsko đubrivo, i sve se unese oranjem, frezom ili prekopavanjem (Voćarski savetnik).
Kod rodnih stabala đubrivo ne sipajte uz samo stablo. Aktivni koren je u pojasu ispod ivice krošnje i malo dalje, pa đubrivo rasturite po projekciji krošnje i izvan nje, ili po celoj površini ako su redovi gusti.
Šljiva posebno voli kalijum, pa se biraju formulacije sa više kalijuma, kao NPK 6-12-24 ili 8-16-24, okvirno 400-500 kg/ha, a azot (KAN) tek u proleće (Poljosfera). Stajnjak se na težim zemljištima rastura u jesen, a na lakšim u proleće, neposredno pred zaoravanje (PSS Sombor).
Jabuka se đubri po istom principu, NPK u kasnu jesen, u novembru i decembru, a azot u proleće. Kod jabuke je analiza zemljišta još važnija, jer je kalijuma često dovoljno, a fosfora fali (Poljosfera).
Ako tek sadite voćke, đubrenje pri sadnji je drugačije: 2-3 lopate zgorelog stajnjaka na dno jame, odvojeno od korena slojem zemlje. Detaljno u vodiču Jesenja sadnja voćaka.
Vinograd
Vinograd se đubri posle berbe, od kasne jeseni do kraja zime, kako smo naveli i u tekstu Jesenja berba grožđa.
- Za jesen odgovaraju 7-14-21, 8-16-24, 7-20-30 i 5-20-30, okvirno 500-700 kg/ha (Poljosfera).
- Stajnjak 20-40 t/ha na tri do četiri godine.
- Đubrivo se unosi što dublje, jer je koren loze duboko, a fosfor i kalijum putuju sporo.
- Bez azota u jesen, jer loza slabije sazreva i lakše izmrzne.
Maline
Malina troši najviše kalijuma, pa azota, pa fosfora. Osnovno đubrenje radi se u kasnu jesen ili rano proleće pre kretanja vegetacije (Agro TV):
- 15-20 t/ha zgorelog stajnjaka, okvirno 1,5-2 kg po m² reda;
- složeno NPK đubrivo, okvirno 500-1.000 kg/ha, prema plodnosti zemljišta;
- stajnjak i NPK se rasturaju zajedno duž reda, u pojasu širokom oko 1 m, i unesu plićom obradom, jer je koren maline plitak;
- azot se daje tek u proleće, u nekoliko navrata.
Travnjak
Travnjak je izuzetak, prihranjuje se ranije, u septembru i početkom oktobra, dok trava još raste. Koristi se jesenje đubrivo za travnjak sa manje azota i više kalijuma, koje jača koren i otpornost na mraz. Sve o jesenjem košenju, đubrenju i aeraciji pročitajte u tekstu Travnjak u jesen: košenje, đubrenje i aeracija.
Povrtnjak i bašta
- Stajnjak ili kompost rasturite po gredicama, okvirno 3-4 kg po m², i odmah zaorite ili prekopajte na dubinu ašova.
- Grube brazde ostavite preko zime, mraz usitnjava grudve i do proleća dobijate rastresitu zemlju.
- Zelenišno đubrivo je jeftina zamena za stajnjak: biljke se seju da bi se zaorale. Za jesenju setvu se pominju grahorice, deteline, lucerka i uljana repica, a zaoravaju se u gornjih 10-15 cm zemlje nekoliko nedelja pre nego što vam gredica zatreba, ili se pokose i ostave da se razgrade na površini (Bolja Zemlja). Setite ih što ranije u septembru, dok je još toplo. Mahunarke su posebno korisne jer vezuju azot iz vazduha.
Kada tačno: okvir po mesecima
| Mesec | Posao |
|---|---|
| septembar | prihrana travnjaka, setva zelenišnog đubriva, analiza zemljišta posle berbe |
| oktobar | kraj prihrane travnjaka, đubrenje vinograda posle berbe, stajnjak u bašti |
| novembar | glavno đubrenje voćnjaka posle opadanja lišća (šljiva, jabuka), maline |
| decembar | nastavak đubrenja voćnjaka i vinograda dok zemlja nije smrznuta |
| januar-februar | kasni rok za NPK i stajnjak, na lakim zemljištima i za maline |
Tačan trenutak zavisi od kraja i godine. Pratite opadanje lišća, a ne kalendar.
Česte greške
- Azot u jesen, bilo KAN, urea ili 15-15-15. Ispira se i tera biljku u rast pred mraz.
- Svež stajnjak direktno uz koren ili u jamu za sadnju.
- Stajnjak ostavljen danima nezaoran, pa gubi pola vrednosti.
- Đubrivo nasuto uz samo stablo, gde nema aktivnog korena.
- Đubrenje po smrznutoj ili raskvašenoj zemlji, kada se ne može uneti i voda ga spira.
- Đubrenje bez analize, godinama isto đubrivo, iako zemlji fali nešto drugo.
- Previše đubriva “za svaki slučaj”, što oštećuje koren i košta.
Rezime
| Kultura | Šta | Kada |
|---|---|---|
| Voćnjak | NPK 7-20-30 ili 8-16-24, oko 500 g po starijem stablu; stajnjak na 3-4 godine | posle opadanja lišća, novembar-decembar |
| Šljiva | NPK sa više kalijuma (6-12-24, 8-16-24), 400-500 kg/ha | novembar-decembar; stajnjak u jesen na teškim zemljištima |
| Jabuka | NPK prema analizi, često sa više fosfora | novembar-decembar |
| Vinograd | NPK 7-14-21, 8-16-24, 7-20-30 ili 5-20-30, 500-700 kg/ha; stajnjak 20-40 t/ha na 3-4 godine | posle berbe do kraja zime |
| Malina | stajnjak 15-20 t/ha + NPK duž reda | kasna jesen ili rano proleće |
| Travnjak | jesenje đubrivo sa manje azota, više kalijuma | septembar, početak oktobra |
| Bašta | stajnjak ili kompost 3-4 kg/m², zelenišno đubrivo | oktobar-novembar, uz jesenje prekopavanje |
Pročitajte još
- Kompletan spisak poslova za kraj leta: Priprema bašte za jesen.
- Sadite nove voćke? Jesenja sadnja voćaka, kada i kako saditi.
- Poslovi u vinogradu posle berbe: Jesenja berba grožđa, kada je grožđe zrelo.
- Travnjak pred zimu: Travnjak u jesen: košenje, đubrenje i aeracija.
- Posle đubrenja sledi zimska rezidba: Orezivanje voćaka, kada, kako i zašto.
Rasturanje stajnjaka, prekopavanje i đubrenje voćnjaka je težak posao koji ne trpi odlaganje. Ako nemate vremena ili snage, pronađite baštovana u svom gradu koji će uzeti uzorak zemljišta, pođubriti voćke i prekopati baštu pre zime.