Ruže u jesen: sadnja, orezivanje i priprema za zimu

Jesen je najbolje vreme za sadnju ruža, a najgore vreme za jako orezivanje. Ruže se sade od kraja septembra do sredine novembra, dok se zemlja ne smrzne, sa kalem mestom u nivou zemlje ili najviše 2 cm ispod, i posle sadnje se zagrnu zemljom. U jesen se ruže orezuju samo lagano: uklanjaju se suve i bolesne grane, a predugački izdanci skraćuju da ih vetar ne ljulja. Glavna rezidba ide u proleće. U ovom vodiču objašnjavamo sadnju žbunastih ruža i stablašica, šta se radi sa penjačicama, kako da ožilite ruže iz reznica i kako da ih pripremite za zimu.

Zašto ruže saditi u jesen

Ruža posađena u jesen ima celu zimu i rano proleće da pusti koren. Zemlja je još topla, vlage ima dovoljno, a biljka ne troši snagu na lišće i cvet. Na proleće krene ranije i lakše podnosi prvu letnju sušu od ruže posađene u aprilu.

Prema savetima britanskog Kraljevskog hortikulturnog društva (RHS):

ruže golog korena sade se u kasnu jesen, kada opadne lišće, ili od kraja zime do ranog proleća,
ruže u kontejneru (saksiji) mogu se saditi tokom cele godine, ako zemlja nije smrznuta ili previše suva.

Za veći deo Srbije praktičan okvir je od kraja septembra do sredine novembra. Domaći izvori navode da se sadnja radi od septembra do kasne jeseni, dok se zemlja ne smrzne. Ruže golog korena na pijacama i u rasadnicima stižu obično u oktobru, kada se vade iz rasadnika.

Golog korena ili u kontejneru

	Golog korena	U kontejneru
Kada saditi	oktobar, novembar, rano proleće	cele godine, osim po mrazu i suši
Cena	obično niža	obično viša
Izbor sorti	najveći u jesen	manji, ali vidite cvet
Prijem	odličan ako se posadi odmah	siguran, koren nije poremećen
Na šta paziti	koren ne sme da se osuši	da biljka nije previše dugo u saksiji

Kod ruže golog korena birajte sadnicu sa 2-3 čvrste, zelene grane i razgranatim, svežim korenom. Smežurane grane i suv, krt koren znače da je sadnica predugo stajala na vazduhu.

Sadnja ruža korak po korak

Izaberite mesto. Ruže traže bar 5-6 sati sunca dnevno, provetreno mesto i ocedito zemljište. U senci i zagušenom kutku više boluju od pepelnice i crne pegavosti.
Potopite koren. Ružu golog korena držite u vodi najmanje 6 sati pre sadnje (Telegraf). Kontejnersku dobro zalijte u saksiji.
Prekratite koren i grane. Odsecite oštećene i predugačke korenčiće. Grane sadnice golog korena možete skratiti na oko 15-20 cm, ako to rasadnik već nije uradio.
Iskopajte jamu. Okvirno 30 x 30 x 30 cm, a RHS savetuje jamu dvostruko širu od korena i duboku koliko i list ašova. U teškoj, glinovitoj zemlji kopajte šire i dublje.
Popravite zemlju. Iskopanu zemlju pomešajte sa zrelim kompostom ili dobro pregorelim stajnjakom. Svež stajnjak ne sme da dođe u dodir sa korenom.
Postavite ružu. Na dnu napravite humku od zemlje i preko nje raširite koren. Kontejnersku ružu izvadite iz saksije i lagano razrahlite spoljni sloj korena.
Pazite na kalem mesto. To je zadebljanje između korena i grana, gde je sorta nakalemljena na podlogu. Domaći savet je da bude u nivou zemlje ili najviše 2 cm ispod, jer preduboka sadnja usporava razvoj (Telegraf). RHS za svoje blaže zime savetuje nivo zemlje. Kod nas je kalem mesto najosetljiviji deo na mraz, zato se posle sadnje obavezno zagrće.
Zatrpajte i nagazite. Nagrnite zemlju, lagano je ugazite nogom oko biljke i obilno zalijte, da zemlja nalegne na koren.
Zagrnite ružu. Oko osnove napravite humku od zemlje ili komposta visine 15-20 cm. Ona štiti kalem mesto i donje pupoljke od mraza i isušivanja. U proleće, kada prođu jaki mrazevi, humku razgrnite.

Razmak između žbunastih ruža je okvirno 40-60 cm, zavisno od bujnosti sorte, a za penjačice uz zid ili ogradu oko 1,5-2 m. Penjačicu sadite 20-30 cm od zida, jer je uz sam zid zemlja suva.

Ruža se ne sadi na mesto sa kog je upravo izvađena stara ruža. Zemlja tamo je “umorna”, pa novu sadnicu sadite na drugo mesto ili zamenite zemlju u jami.

Sadnja ruža stablašica u jesen

Ruža stablašica je ruža nakalemljena na visoko stablo podloge, pa je kalem mesto na vrhu, ispod krune, a ne pri zemlji. Zato se sadi i štiti drugačije.

Kolac ide pre ruže. Pobodite čvrst kolac u jamu pre sadnje, sa strane odakle najčešće duva vetar, da ne biste oštetili koren. Kolac treba da dopire do same krune.
Dubina sadnje je ista kao u rasadniku, tamni trag na stablu pokazuje dokle je bilo u zemlji.
Vežite stablo na 2-3 mesta mekom, širokom vezicom, u obliku osmice da ne žulja koru. Vezicu ispod same krune ne zatežite previše.
Krunu u jesen samo prorediti. Skratite predugačke grane, da kruna ne bude jedro na vetru, a pravu rezidbu ostavite za proleće.

Zaštita krune zimi

Pošto je kalem mesto stablašice visoko na stablu, zagrtanje zemljom ne pomaže krunu. Postupak je sledeći:

posle prvih mrazeva, kada lišće opadne, krunu obavijte agrotekstilom (belom koprenom) ili jutanim džakom, a prostor između grana možete ispuniti suvom slamom ili četinarskim granama,
nikada ne koristite najlon, jer se ispod njega skuplja vlaga i kruna se uparuje i buđa,
podnožje stabla malčirajte kompostom ili usitnjenim lišćem,
u proleće zaštitu skinite postepeno, po oblačnom danu.

Mlade stablašice u hladnijim krajevima vrtlari ponekad u jesen polako saviju do zemlje i zatrpaju krunu, ali to traži savitljivo stablo i iskustvo. Za većinu dvorišta dovoljna je dobra obloga krune.

Orezivanje ruža u jesen: samo lagano

Najčešća greška je jako jesenje orezivanje “da se završi posao pre zime”. Rez podstiče biljku da krene, a mladi izdanci koje mraz uhvati propadaju. Savetodavna služba Univerziteta u Nju Hempširu upozorava da jako jesenje orezivanje žbunastih ruža može dovesti do gubitka cele biljke tokom oštre zime i savetuje da se ostavi 45-60 cm zdravih grana.

U jesen uradite samo ovo:

uklonite suve, polomljene i bolesne grane, do zdravog drveta,
skratite predugačke izdanke za oko trećinu, da ih vetar ne ljulja i ne olabavi koren,
od kraja septembra prestanite da sečete precvetale cvetove, pustite da se formiraju šipurci, to je biljci znak da ide u mirovanje,
ne prihranjujte azotom od kraja leta.

Glavna rezidba žbunastih ruža radi se u proleće, kada krenu pupoljci, a jaki mrazevi prođu. Okvirno je to mart ili početak aprila, a narodno pravilo kaže: kada procveta forsicija. Više o prolećnim poslovima pročitajte u tekstu Priprema bašte za proleće.

Orezivanje ruža penjačica i puzavica

Kod nas se nazivi mešaju, pa je važno da znate kakvu ružu imate:

Penjačice cvetaju u talasima tokom celog leta. RHS navodi da se redovno orezuju zimi, posle cvetanja, od decembra do februara, a da se duge, mlitave grane mogu u jesen skratiti ili privezati, da ih vetar ne lomi. Za naše uslove je sigurnije glavnu rezidbu ostaviti za kraj zime ili rano proleće.
Puzavice (engl. rambler) obično cvetaju jednom, u junu, i to na prošlogodišnjim granama. One se orezuju leti, odmah posle cvetanja. Ako ih orežete u jesen ili proleće, odsekli ste grane koje bi cvetale.

U jesen kod obe grupe: privežite nove, dugačke grane vodoravno ili koso uz oslonac (vodoravne grane daju više cveta), uklonite suve grane i zagrnite osnovu.

Ruže iz reznica: jesenje ožiljavanje

Jesen je dobro vreme i za razmnožavanje ruža reznicama. RHS navodi ruže među žbunovima koji se uspešno razmnožavaju zrelim (odrvenelim) reznicama od sredine jeseni do kraja zime, odmah posle opadanja lišća.

Izaberite ovogodišnju, zdravu granu debljine olovke.
Isecite reznicu dužine 20-25 cm: dole ravan rez odmah ispod pupoljka, gore kos rez iznad pupoljka.
Uklonite lišće i trnje sa donjeg dela. Ako je lišće još na grani, ostavite samo 1-2 gornja lista.
Donji kraj možete umočiti u hormon za ožiljavanje.
Pobodite reznicu tako da dve trećine bude u zemlji, na zaklonjeno mesto ili u saksiju sa mešavinom zemlje i peska.
Reznice ostavite na miru do sledeće jeseni. Preko zime se na rezu stvara kalus, a koren kreće u proleće (RHS).

Sadnja ruža “ispod flaše”

Narodni metod koji mnogi pamte od baka je ista reznica, samo pokrivena providnom flašom ili teglom:

plastičnoj flaši od 1,5-2 litra odsecite dno i poklopite reznicu, utisnite flašu par centimetara u zemlju,
čep skinite povremeno, ili ga ostavite odvrnut, da se reznica provetri i ne buđa,
izaberite mesto u polusenci, zaklonjeno od vetra, na primer uz severni ili istočni zid,
zalivajte oko flaše, ne preko reznice, i ne dirajte je dok u proleće ne krenu novi listovi.

Flaša čuva vlagu i ublažava mraz, pa reznica lakše prezimi. Reznice ne uspevaju sve: obično se lakše ožiljavaju stare sorte, penjačice i mini ruže, a krupnocvetne čajevke slabije. Zato pobodite više reznica nego što vam treba. Ruža iz reznice raste na sopstvenom korenu, nema kalem mesto ni divlje izdanke iz podloge.

Priprema ruža za zimu

Kada noći postanu redovno hladne i lišće počne da opada, uradite sledeće:

Pokupite i uklonite opalo lišće, naročito ako je ruža imala crnu pegavost ili pepelnicu. Bolesno lišće ne ide u kompost, jer gljivice na njemu prezimljavaju. UNH savetuje da se lišće i bolesne grane uklone pre postavljanja zimske zaštite. Uz to, ruže možete obuhvatiti i zimskim prskanjem bakarnim preparatom registrovanim za ukrasno bilje, uz poštovanje uputstva sa etikete.
Zagrnite osnovu humkom od zemlje ili komposta visine 20-30 cm, posle prvih jačih mrazeva. Zemlju donesite sa strane, ne kopajte je između ruža, da ne oštetite koren.
Malčirajte prostor oko humke usitnjenim lišćem, korom ili slamom.
Zalijte pre smrzavanja ako je jesen suva. Vlažna zemlja sporije gubi toplotu.
Penjačice uvežite da ih vetar ne udara o zid, a u hladnim krajevima osnovu obložite četinarskim granama.
Ruže u saksijama premestite uz zid kuće, a saksiju obmotajte džakom ili kartonom, jer koren u saksiji izmrzne brže nego u zemlji.

Jesenju prihranu ruža i ostalih biljaka detaljnije opisujemo u tekstu Đubrenje u jesen. Ukratko: kompost i fosforno-kalijumova đubriva da, azot ne.

Česte greške

Jako orezivanje u oktobru i novembru, posle čega mraz uništi i ono što je ostalo.
Kalem mesto previsoko, bez zagrtanja, pa izmrzne prve oštre zime.
Osušen koren ruže golog korena, jer je sadnica danima stajala u kesi.
Sadnja u senci i zagušenom mestu, gde se bolesti brzo šire.
Najlon preko stablašice, umesto agrotekstila ili jute.
Orezivanje puzavica u jesen, zbog čega iduće godine nema cveta.
Bolesno lišće ostavljeno ispod ruže preko zime.

Česta pitanja

Kada je najbolje vreme za sadnju ruža? Za ruže golog korena oktobar i novembar, dok zemlja nije smrznuta, ili rano proleće. Kontejnerske ruže možete saditi skoro cele godine, ali jesen je i za njih najbolja.

Da li se ruže orezuju u jesen? Samo lagano. Uklonite suve i bolesne grane i skratite predugačke izdanke za oko trećinu. Pravo orezivanje ide u mart ili početak aprila.

Kada se orezuju ruže stablašice? Glavna rezidba je u proleće, kao kod žbunastih ruža. U jesen samo proredite i malo skratite krunu pre nego što je obložite za zimu.

Da li reznica ispod flaše zaista pušta koren? Kod mnogih sorti da, ali ne kod svih i ne svaka reznica. Pobodite nekoliko reznica i budite strpljivi: rezultat se vidi tek u proleće.

Koliko košta da baštovan posadi ili oreže ruže? Okvirno, sadnja i uređenje gredica naplaćuju se 1.200-3.000 RSD po satu, a orezivanje 1.000-2.500 RSD po satu, kako navodimo u tekstu Koliko košta baštovan na sat. Ovo su procene, a za nekoliko ruža većina baštovana ima minimalnu cenu dolaska, pa se isplati spojiti ruže sa ostalim jesenjim poslovima.

Rezime

Posao	Kada	Napomena
Sadnja golog korena	oktobar, novembar	koren potopiti 6 h, kalem mesto u nivou zemlje do 2 cm ispod
Sadnja iz kontejnera	septembar do novembra	ne po mrazu i suši
Sadnja stablašice	oktobar, novembar	kolac pre sadnje, vezivanje na 2-3 mesta
Lagano orezivanje	oktobar, novembar	suve i bolesne grane, predugi izdanci za trećinu
Glavna rezidba	mart, početak aprila	kada krene forsicija
Puzavice (jednocvetne)	leti, posle cvetanja	ne u jesen
Reznice	posle opadanja lišća	20-25 cm, dve trećine u zemlji
Zagrtanje i malč	posle prvih mrazeva	humka 20-30 cm, krunu stablašice obložiti

Svi rokovi su okvirni i zavise od kraja Srbije i vremena u toj godini.

Povezani tekstovi

Ako nemate vremena ili volje da sami sadite, orezujete i zagrćete ruže, to je posao za jedno jesenje popodne. Pronađite baštovana u svom gradu ili objavite oglas sa brojem ruža i opisom posla, pa sačekajte ponude.